Школски лист

_ 177 —

а највећма ваља: да мотри на дете — какове је оно нарави, јер преступи код многе дечице тек се лепим речима излечити могу, а батине би их још гором учиниле. Честит и свестан учитељ свакојако треба да посаветује дете, кад год му за какво неваљалство дозна, па све и ако је оно већ због тога од родитеља — или и других старијих — праведно кажњено, јер ће из тога ученици све боље увиђати, да своја рђава дела никад не могу, те по томе не ће ни смети — затајати. Скоро у свима основним училиштима уобичајене су ове врсте кажњења, што су овде по степенима изложене : I. Стајан>9 у скамији на месту и ван ове на сред училишта. Прво се умесно употребљава онда, кад се што чита, те се које дете у неиажњи ухвати, а друго при нредавању оних учевних предмета, нри којима се што на табли — или на штицама и т. д. — показује, да би непажљив ученик тако примаран био на што већу пажњу, по што је увек наставнику пред очима. Има учитеља, који су у погледу ове казни претерани, а то је већаном код старијих, код којих је у обичају етајање и на једној нози, или на врло маленом простору, што је и неупутно, јер дете опда не може готово никако на предавање пазити, по што из бојазни настоји и сву пажњу само на то обраћа, да не стане и на другу ногу, или да из одрећеног простора не иступи. Оно прво је и но здравље шкодљиво. II. Клечање. Ово се при већим изгредима употребљава ; али би ваљало, да се са свим искључи, јер је то знак оданости и смирености наше према Богу, па ће онда деца о св. пређеоевећеним литургијама много смерније клечати и не ће говорити, као што сам од њих — на жалост — чуо: „Шта смо скривили кад клечимо?!" Имају ли такова деца тад и појма о клечању у х^раму Божијем. Овај начин казне забрањује се и са здравственога гледишта, по пгго може веома опасан бити по чашице на слабачкоме колену дечјем, особито онда, кад се на једном и истом детету често, на брзо и по дуже времена употребљава. Заиста је тирански : употреба клечања на кукурузи, те о том нечовечном поступку ни с гнушањем није вредно просипати речи, а и мало је сад тих старих учитеља, код којих је то уобичајено било. III. Затвор. Ова врста и стенен телесне казни има највише места онда, кад ученик задани урок (лекцију) не научи, те с тога је и оправдано, само ако онако бива, као што треба, т. ј.: да и учитељ оетане с дотичним дететом, да би оно збиља учило, или да га често надзарава, а затвор да не траје више од једног часа, по што је по здравље детиње убитачно, да седи и цосле наставних часова у оном нездравом ваздуху, па и иначе се недозвољава, јер чист и свеж ваздух је најглавнији уелов за одржање живота и нарочито је за дечицу нотребан, да би им се плућа што боље ширила и снажила, по што су плућне болести данас веома учестале и за узрок им се у неколико и школе преписују — с тога, што су у данашње време и деца већ од 6 година обвезана у школу ићи, кад им још ни мозак није са свим чврст, што одиста: не би требало. За то никад при настави није нужно и несмислено је захтевати мртву тишину, т. ј. :