Школски лист

— 197 -

живот иајбоље познају, пе пигау. Може ко год ириметити : Ваљда има и у преводима поуке ? — Има, — то не поричем, али те исте поуке можемо да нађемо и у српском дечјем животу. Несам противан превађању и прерађивању из страних књижевности, али у одређеној мери. Ти преводи јесу за дорасле, њима је потреба, да знају и стране књижевности, — али мали свет треба да иоштедимо иреводима. Он треба најпре да упозна своју рођену књижевност, треба да њу научи љубити и поштовати, њу да негује — јер је најпреча кошуља — да постане добар Србин — а касније може да се упозна са страном књижевношћу, кад му је љубав сирам сраске очврснула. То је и узрок, што наша старија младеж сматра туђе за боље, него своје ! Још ћу то да нриметим : Кад су ХоФман ; Шмит и др. могли да изучавају дечији свет, за што не би могли и ми ? За што да ми њихова искуства преносимо у наш свет ? Зар ће дете лакше разумети приповетку, што се догађала на острову Хелголапду, него око, што се догодило у Бачкој, Банату и т. д., у његовој близини, у његовом народу? Промислимо — па пресудимо ! Немац Ес1иагс1 ЕпуеГ назива у свом спису : „Вге ШегзеШпдззеисће гп Ј)еи1зсМап(1 " 4. немачки народ је иреводилачки раг ехеПепсе, — а какви смо ми ?! Овде ћу још да говорим и о иосрбљавању. Код нас је обичај, да ио гдекоји преведе са страног језика какву приповетку, па му се некако не свиди да каже истину, него вели : „посрбио је"!!! Није доста само имена српска узети, — него је главно : ирииовегџс дати сриски тии, сриски дух. А овако, као што се код нас нрактидира, није посрбл^авање. Ово је од прилике стање српске дечје књижевпости, оне књижевпости, која је целој омладини српској нотребна За листове не можемо толико приметити, колико за књиге. Листове можемо похвалити, а тако родољубиву штампарију и књижару : А. ПссјевпИа и М. ЛаракашевиЛа, који доста трошкова сносе, да би задовољили читаче, нарочито онај први : „7/евеи" је данас пајбољи међу дечјим (српским) листовима и по садржају, по Форми и издању. Српски песник-педагог Змај-Јован улаже велики труд, да одговори задатку српског педагога, да свој читалачки свет задовољи, — на би за то и одзвв требао бољи да буде. — И „ Голуб " и „2?аче" журе, да достигну „Невен," на чему нека је и њима : хвала ! Нада у бољу будућност крепи нас, да ће и српска дечија