Школски лист

Узииио на око свакн део васнитавања у теорији, па зтгледајмо крож анх као кроз сочивке у живот, те ћемо тако у ноједииостима нај 4>оље видети жалосне Фактичне слике и прилике ових скоро савршеиих модела. А целина, како стоји према георији у пракси, та је тек занимљнв — калеидоскоп! Али нређимо само на стоар. Први је захтев теоретичне педагогије физич ко в а с п н« тавање Задаћа је његовт, да у гелу развија снагу п здрав оргзпизам, те да тиме спремн у будућем човеку чврсту основу за сву доцнију умну н духовну зграду његову. Где организам не ваља, ту одмах не ваљају ни физиолошки процеси у уму и духу, па у такои телу нема ни здравог унутрашњег живота. Лок, Кант, Хегел, Шлајермахер, Хербарт, Беноке — дакле: сви философски системизатори педагогије тако су неодољиво наглашивали важност физнчког васпита«?њ;\, како то само живот захтевати може. Русо-у је оно први и највећи идеал био, а практпчног педагога нп једног нема, који није и искусио, да је добра Физичка основа у чозеку управо једина основа за сав његов морални нанредак. Дитес, поред педагогијске важности^ лридаје физнчком васпитавању и економску важност, те вели, да „б л а г о с т а њ е и е г з и с т е н ц и ј а п п о ј е д и н а ц а и ч и т авихдржавазависи веома многоод телесие снос о б н о с т и, ј е р о н а о т в а р а љ у б а в з а с в а к и р а д и п ооао" Па поред свега тога — какојадио стојимо ми данас са физич«им васпитавањем ! Оно не да пде настраним нравцем, него га у онће скоро и нема у животу Ни породица, ни школа не старају се за телесни развигак и напредак дечији ни у нола онолико, колико ба требало. Огуда су иаше нове генерације све једна слабија и кржљавија од друге. Бледило, грудобољч и нарочито нервозност са блазираношУ-у — данас су тако рећи модерни пратиоци људски. Заиста има право онај лечник, што вели, да је сигнатура данашњих д ам а анемија (бескрвносг) и олабост у живцима." А може ли ондп когод бити задовољан са тако занемареним физичким васпитавањем ?! . . . Интелекту алио васпитавање је позвано, да чове«а уздигне на прво место између свију твари и створења у природи. Човек ижа моћ машљења, па ту треба будити и развијати, да уие расуђивати и свугде истину изналазити. Поред тога при разиијању ума нарочито треба дух будити и снажити; јер дух је оно у човеку, што управо живи у њему. Једипо дух је кадар да стреми за достигнућем чисте среће и лепе будућности, за постигнућем, да«ле, правог животног циља. А само где има здравог умв, ту можв