Школски лист

бити н здравог духп, ту може бити оног божанственог полетп, што уздиже човека изнад ирпхп п блата земаљског, где се н животињј уие ваљвти. И заиста: дух вечито жиси и кружп висиии у ндејалиости и увек се само са смером баца иа које поље рада, рада, којв је звезда видела његова. Ето, таки ум са здравим духом жели теоретична педагогија да пробуди и однегује у сваком ннтомцу своје№. А сад — да видимо: шта нам иружа практичио интелектуална -васпитавање ? Важиост његова се у свету још највише схваћа. Свв иоле образованији л>уди знају и осћају нотребу, да ум троба неговати и развијати. Па га боме п не штеде, него поштено грвају у њвга и оно, што треба и што не треба. А шта им је полазна, излазна тачка у томе, шта идејал ? Што лакши и обичнији живот, живот са што мање борбе и рада. Учн само што више и дуже иожеш, али не да и — знаш, већ да добијеш што већу днплому, па дакле и што већу илату и господство. И куд и камо више њих од половине оних, што су прошлн кроз толике школе, да се "гокорсе иросвете светлошћу знања и врлина, ступају у жнвот, кад са в«ћим, а кад са мањим дипломама, али скоро увек са једнако једном спремом и са том „идејалиом" амбицијом, да што лакше жиее и благују. Ни мисли, нн духа, ни ногледа на околину и на свет, ни нознавања себе самих, иити пак живота! Сав идејални свет им ј е њихово ј а, човечанство и будућност његова: ј а, а њпхова сопствена срећа, задовољство и циљ животни им — трбух. И трбух живи, трбух благује и лоја се, а дотле ум јадаи и жалостан хаос, а дуг тај сиивол правог човечјег живота ■— мртав ! . . . И зар опда овако интелектуално васнитавање није у пуиош смислу речи настрано? Морално васпитаввњеЈе са гледишта човечанс-ког, дакле, свеопће, најглавније и најпотребнкје. Оно управо треба да буде душа у свеколиком васпитавању. Хербарт врло добро вели» да је з а д а т а к и т о н а ј в и ш и и н а ј в а ж и и ј н з а д ат а к свега васпитавања моралност. Морално васпитање је највеће и најплеменитије благо у сваком човеку и то не «аио за њега као појединца, него за свеколико човечанство; јер иоралаи човек инкад ником шкодити не ће, никад не ће на штету ма и најмањег делића човечанског радити. И за то норалност треба бу дити и неговати већма, него и шта друго. Та њоме добија човек и оно најглавивје обележје човеково, што се хуманитарност зове, хумснитарност, за које Хердер вели, да је „о д р е ђ е њ е човечи* ј е." Човек треба да ииа топла саучешћа у туђој тузи и недаћи, » туђој срећи да се нма радовати као својој; онтЈеба да је увек