Школски лист

готов брисатц сузу, где је само видм, а певољу и беду да олакшава, треба да му куца орце и за оним најјаднијим сиромашком и патником, којему никада сунце није синуло. Само тако ће он заслужити, да се зове — човек, Ова човечност је врхунац у моралнозг васпитању, а поред ње греба даље да је човек увек сталан у доб|,у, а неприступачан и најмањем злу и нарочито треба да је у гра ницама најчистије моралности увек копзеквентан у мишљењу, у гово ру и делима својим. Таки људи су заиста идејали моралиог карактера, а то је највиша мета, коју човек достићи може и то треба да је најсветији циљ, за којим треба сваки човек да жуди. Таким моралним карактерима је пдејал човечанство, а сва тежња : благостањв и срећа његова. А ево да видимо сад, како јадио стоји данашње практичко васпитавање п како нам ЖЈлосне носледице пружа у томе свакидашњи живот. Данас место истине влада у свету лаж ; место скроадности таштина и охолост ; место љубави мржња и пакост; место пријатељства луковство; место сталности превртљивост; место осећајности хладно практично рачунање ; месго оавесног вршења дзжности крајње пренебрегавање са безбројеи злоунотреба; у кратко: место лица скоро свугде налнчје. А. хуманитарност, то најчовечније у човеку ? Ту погпуно право има Дитес, кад, ређајући све покоре у свету и спомињућн оружаност до зуба и звеку оружја у целоме свету, вели: „у т а к о м о б и м у ка о с а д ј о ш н и к а д н и ј е б и л о у свет у т о л и к о веблагостања и н е м и р а и з а и с т а с е м ож е с у м њ а т и; д а л и у д а н а ш њ е м чов ечанству в и ш е влада хуманитет или бестијалитет." Ево — поред толиких школа и побожног васпитавања свет, на жалост, још ни најмање не би могао постојати о етичким и друштвеним законима. Не дај, Боже, да попуцају везе. управо стеге, грађанских закона и да нестане оружане силе, што брани и чува и свет и морал у њему, чо вечаиство би можда и бптисало у оним оилним еруицијама. што би тада у њему избнле. Колико се зла и п жваренооти издиже сад ио ред све законске окрутиости на иовршину, још их бар десегинои има више, што гњију у бојажљивости и не смеју да искоче на ви.дело. А да куцие несрећни час, ето у људству нз грозе и ужаса^ «его прави — Содом и Гомор! Жалосно је то, али је истина ! . . ..

(Наставиће се.)