Школски лист

— 26 —

често Ш1 школске нросторије. У овоме ваља трожити најглавнији узрок појавимп, да у пашкм данима има доста основа кудити понаш:ИБе омладиие, која је у школи одрасла. У ствари омладипи недостаје чешће Д)б|)Овољна иодчињшост ауторитету одраслих, недосгаје нијетет спрам оних, којима је по природном закону обвезана захвалношћу, нослушношћу и поштовањем, недостаје нрло често слободиа склоност науци н духовна снага за образовање. Али иовршност и Фразе, које хоће против свачег да говоре, па ипак пе ра зумеју врлину никакве сгвари, страст са насладом и весељем, која се особигом иаклоношћу нредусрета, навике и уживања, за које је тек зрелије доба оиуномоћено, характеризира данашњу омладину. Може ли иак друкчиЈе бити ? У омладини огледа се дух времена, а кад ова тежингге живота угврђује па љеговој материјалној сграни, може ли се очскивати, да буде м о р а л н а ? Ако је одрасла генејрација прекинула са иређашњим иосматр;њима и обичајима, с& досадањим иравилима и Форм;!ма, како их може сачувати онај род, 1» т о ће иосле доћи? Ми се баш сада иалазимо у стању развијтка новог начина нашег духовног живота. А кад се у дрвету •стари живог оиет пробуди, онда ће и оио терати снажније у својим мл;»дим гранама. Па ипак •— зар школа није чедо времена ? Зар се не клања и она материјалному ? Не може се затајити, да ће се њој у онште пребацити, што она култивира з н а њ е о трошку унутарње прераде научног материјала, о трошку телеспог и духовног, природи сходног развитка учепиковог. Истина је : даиашњим даном нредаје се и учи ванредно много сразмерно пређашњем времену. Скоро нзгледа, да је и народиој школи постала сврха само наука, што пак по педагошкој увиђавности сме бити случај само у ограниченој мери. И на њу не нада ебилност научног материјала и покушаво. да је избаци из њеног иравог колосека. Она може бити и науц ј и у њеном делу правична, а да би од својих учевних материјала што год изоставпла, но ипак се мора признати, да са умножењем научиог материјала никако се несу развиле у детету духовне способности. Па ииак мора школа у свој наставни илан узети основе свих научних грана, које нас ириводе разумевању живота, што нас окружује ; јер школа мора да сиреми ученике за живот. У онима временима, у којима је била готово једина метода наставе памћењу сходно вежбање, опасношћу би претило тако брзо умножење научиог материјала, јер су памћењу већ од природе постављене уске границе. Али педагогија,. која расађује, нрипознаје данашњим даном као своју задаћу : д а пронађестална начела, покојима може употребљавзти научни материјал нашега времена сход ионародној шкоди а не шкоди штедљивом и о-ступању са дечиЈим духовнимителеснии соособпостима за рад Треба и у изван педагошким круговима да створе себи здрава мнења о истој задаћи и способности за рад народне школе и дечије природе. До душе често се тужимо и овде на претоварене шноле, које тобоже не потребује доказа, а чешће не радино ништа, него се увек стављају нова изискивања од школе, а