Школски лист

— 27 —

оитерећујемо своју децу ооим школоког временп са новим научним теретима и приватним часовима, па изискујемо од њих и помоћи. Ово се разјашњује са правцем времена. Њему ложи идејал образовања омлади 1е у могућно широј и директној припреми з а практични жпвот и у изучавању оног научног материјала, који то нзискује у опште од свих сталежа Количина истога је пак остављена субјективном расуђивању и расте нехотице са научиим материјалом садашњости. Већ је са различитих страна нзговорено мњење, да из нас тавног плана народне школе ие сме изостати наука о пародној нољопривреди и здрављу, законословље и сличне дисциплине. Али учење за живот разумева се и у м а т е р и ј а л ц о м смислу. Ако школа не сме наћи своју главну задаћу у овом правцу, у толпко мање сме себе огавити у службу какве владајуВе политичне Отранке, Она има да сматра у детету б у д у ћ е г ч о в е к а и да оснује његов унутарњи живот по начину достојног човека, док међу тим буди и јач1 духовне сиаге, које сиавају. Она има хармонично да образуј е дети^и дух, али га не сме сматрати никад као магазмн, у који треба да се омеоти, шго је више могуће, научног блага за каснију употребу. Шго се у народно ј ш к о л и у ч и, мора нматп своју директну ссрху и у садашњости, оно мора као средство да утиче на интелектуално, м о р а лно » религиозно образовање будуће генерације, полажући темељ; само у тој мери, у којој је школа подигла овоју цељ, дела она благотворно на будућност. Наука је подложена закону прошлости, као све магеријално, али снага осгаје н показује се кас није у свима одношајима живота, уједно и у његовој пракгичној страни. — Треб I с<? привикнути и на мисли, да детињство има и за себе неко право и нек) сврху и да децу не треба само у том обзиру гледати^ него шта требада буду. Она стоје својим целим мишљењем садо усадашњости, а њихови васпитачи треба у њима да позиаЈу само упутство за будућност и с њима са овога гледишта да поступају. У нашем добу укидају деци врло чвсто ираво, да деца буду. Слободно кретање, веселост и безбрижиост је за њих природни закон, а ио што школа у нашем времену узима дете више, иего нре у оз биљно делање и строго неговање, то је данас већа дужност родитела и васпитича, да прибаве његово нраво изван школског времена. И то припада природи сходном развијању детета и само тако раз • вијање даје нам наду, да ће бити снажни, изцутра здрави плодови у будућности. „Добро је свако стање, које је природно и разумно" — али се догађа још страшно миого у човечијем животу иротивно прнроди, на име у одношају зрема његовом духовном развнтку. Јер висок степен образовања прппада познавању духовног закона, а чешће још впшн степен самоодрнцања безобзирном придружењу познатим законима. За то је ток човечијег духовног развијања тако лагаио, тако често претресен. Адн у величини и целини ипак се напред корача — и ако кад год будемо имили узрока ма и за време да се тужи-