Школски лист

— 22 —

што постоји и како што постоји. — Држ (вни законп већином јот задржавају телесну казну у школамо, а где тај случај није, ту се тии средсгвом већ инкако не може ни служити. — Али таио, где је то дозвољено, пзрпче се законо и казна ономе, који њу недостојиим т- ј. баш бруталним, гелу дечијем шкодљнвим начином врши. Међу тии: ко осећа у себп, да не може бити господар казне, него слуга псте, т. ј. да ју не може тметио да врши, боље је и да се Самог учитељског зваРБа лиши, Познато ми је, да је и напредно бечко учитељство нротивно коначиом нзбацивању телзсие казне из школе, а сигурно и из разлога. Алп ја се опет врпћам мом старом иеснпку Догау, који је особиго вешто ::олптпчно и морално стање свога времена знао истнцатн и осуђпвати. Снгурно ј/з горњу пословпцу школи намеиио Оиа иам даје мпого на размишљање- — Его се к ја са њоме ногпуно слажем и тврдим : Казни треба као и салаги Ваше уља нег сирћега датн. Али где се тиме пе може ништа постићи, онда сз кора п он > средство, оа којим се ето иису ии иајвећи педагошки в здик ши рлс крстпли на жалост ипак још унотребити. При завршотку овог чланка наномвнућу и мљење других мужева отлпчног положчја и врлог карактера у овом погледу. Тако знамениги нокојни јуриста проФ- Вехтер (\Уасћ(;ег) у својој а собом писаној, биограФији велн, да само телесној казии у школп има своје кашње успевање да препише. — К 1да се пак у Карлсру-у држала свечаност у почаст оснипању науке о лубањша (Зсћа^еИећге), дру Галу (Сга11) — и кад овај том приликом испитиваше више лубања, заустави се на једном код лубањз познатога немачког песника Ј. П, Хебелп, па што га овај, смешећи се, ослопп: „Но, шта на^осге? Сигурно какву крађу"? — Ћутећи одобраваше Гал. ч Да, да рече Хебел ; „још као мали дечак крао сам радо јабуке и друго што шта, на што имађах пик, док ми то није пресело. Знаде моја добра матн ту жудњу за туђим „нрутом" да излечи." Па кад нам је то све нознаго, могу ли она драсгична зановетања проФ. Бока штогод допринети? — Шго сте неми ви, охлучна господо одлучне педагогије? ! У Митровици. Радивој ПоповиЂ.

СЕДНИЦА Б СРБ- НАР- ШКОЛСКОГ САВЕТА, држана у Карловцима 27., 28. и 29. Ноп. 1889. (Свршетак.) На основу предлога, које је у извештају свом о стању школа у Бачкој поднео преч. г. прота Борота и у свези са предлозима,