Школски лист

— 911 —

делу „НарМеб <1е гебћчс^опПшз топШШив <Ибри1:ап8" сљедећи пример: Кад је оеки посланик приликом једног иоверљивог договора књаза Тициуса (ТШиз), ког је цар у тајну подологије упутио, хвалио, цар га опомене, да се чува књаза, пошто исти путем астрологије највеће тајне провиди. — Да га о том осведочи, дозове књаза Тициуса, који одмах дође. Цар нареди, да исти оде на крај дворане и позове посланика, да му каже, у ком год језику једну реч у ухо. На ово посланик, смешећи ое, енглеску реч „а сТгагпе" — сањарија — цару на ухо шапне. Тиме даде разумети, да је високо мњење царево о Тициусу само пука сањарија. Међу тим, а да посланик не опази, изговори цар Тициусу покретом ногу њему пришапнуту реч а (каше. Кад књаз на позив ту реч одмах правилно исказа, зачуђени посланик га је заиста држао за мађионичара. Како ове врсте настављања глухонемих немају већ данас никакве практичпе важности, то ћу да прозборим о једпој са свим новој, а већ доста испитаној справи у служби те здравствене педагогије, тако званом Фоноскопу. (Наставиће се).

школски излш. У старо доба неки источни мудрац, чезнући за истином, тражио ју је. Потражићу сам извор — говораше — само извор биће кадар, да уталожи моју врелу жеђ. Ишао је, путовао је — дању, ноћу и на послетку које обилазећи, које прелазећи нреко баруштина предрасуде, преко јамурина саможивелости, окружен благим ваздухом, стигне најносле светом извору истине. Боже мој! — узвикну одушевљено путник, — ; како је мален тај извор! Па кад је загасио жеђ са извора, рече: како оживљава, како преиорођава тај извор! И златне капи и светли кристали морају се пред њиме постидети !... Ох, шта је томе узрок, да'човек не може да добије чисту воду са тога извора? Томе је узрок — одговори му вила извора — што смртни људи цију ту воду кроз многе земаљске цеви васпитања и наставе, па у томе своме дугом путу повуче та вода многе нездраве еаетојке из оних баруштина и јамурина, које си ти све тако сретно прешао и овамо стигао. (Андрија Фај.) Метнимо руку на срце ! Вудимо еамо за час отворени и искрени према себи и онда није могуће, да не разумемо смисао горњих речи, којима се данашњи начин наставе осуђује. Где је тај извор, из кога можемо црпети све оно> што нам је за живот нужно ?