Школски лист

— 118 —

преоптерећен, али кад мора да нлаћа и оно одкуда никад не може очекивати какве користи, ово ће радије илаћати, кад зна, да се то клони његовој срећи и напретку. Најпосле за такове народно-просветне ствари не можемо тражити да нам туђинци помогну, него сами себи треба да помогнемо, кад би среће било као што није, могли би рачунати и на какво завештање, али кад се сетимо, како се наши завештачи врло слабо сећају народне школе, онда нам не остаје друго него да се иоуздамо на сами себе. Ако иапослетку не ћемо да теретимо наш народ овим новим наметом, а оно би се могло тражити, да се тај завод издржава искључиво потпором вар. Фондова. Као што се сви наши ваши просветни заводи отуда испомажу, могло би се захтевати, да се и завод за образовање забавиља из прпхода нар. Фондова подлегне и издржава. Ми држимо да нас тај завод не би стао великих жртава; највише би запињало око зграде где да се завод смести, а кад би се то постигло, ишло би онда већ много лакше. Ми тај завод сматрамо толико важним, да готово немамо речи, којима би могли његову важност да што јаче предочимо. Јер осим што би се у њему спремале женске за јавне забавил,е, још би њега имале да похађају и опе женске, које се не би хтели посветити јавној служби, али ба као будуће матере имале да стеку знања и способности, како да руководе прво домаће васпитање деце своје. Тек би тако будуће матере могле бити праве и разумне васпитатељке своје деце, Норед тога могле би те женске у свако доба да ступе у јавну службу, било да то сами зажеле или околностима принуђене буду. Кад знамо колико зла могу да почине незналице матере, те усљед незнања промаше праву цељ васпитања, то држимо да ћете нам одобрити, кад тражимо, да се свакој српској матери даде ваљано знанско образовање, а ово ће се само у заводу за образовање забавиља у довољној мери добити моћи. За то ми тражимо да се подигпе овај завод, управо то нам је главни смер, јер до забавиља по невољи можемо доћи ма и помоћу туђих завода — нремда смо и томе противни, — али да нам све будуће матере стеку тога знања не можемо другчије постићи, него ако узимамо свој сопствени у сриском духу подигнути завод, кога бн што више срнкињица — биле оне богате или сироте полазити имале. Ми се надамо, да ће поштовани читаоци из довде наведенога лако увидети моћи да ми желимо: да српски народ по