Школски лист

— 140 —

Ко то узме у обзир, а треба сваки да узме, коме лежи на срду срећа народна, тај ће у овој установи гледати једног моћног педагошког Фактора, кога ваља сви сталежи и сав народ да потпомогне, ако жели, да му овај моралан и материјалан капитал, што га данас улаже на олтар народне паставе, допесе што више културног интереса. Учитељство је овом установом поредсвојих личних пробитака, које и само својом жртвом откунљује, пружило уједно народу олакшице за љегов бољи и већи напредак, иа очекује, да се и народ и његови представници одазову овом подузећу онаким одушевљењем и оном л>убављу, каквом је оно служило народу и његов )ј срећи ове последње три десетине година. Ми се надамо, ми шта више и очекујемо то од нашег народа, јер знамо, да гаји најлепше осећаје ирема просвети и знамо, да је увидео, колике му моралне и материјалне пробитке може донети ваљана настава, а колико штете и несреће слаба и нездрава радња учитељева. Ми се у свом очекивању писмо ни преварили, јер већ на први појав све учитељске задруге полетио је наш свет с прилозима на ову цел у свим бољим и већим меетима, да не рачунамо оне прилике, кад је народ у Б. Кикинди, Ст. Бечеју, В. Бечкереку, Сентомашу, Земуну, Баваништу прилагао на забаве, које су на ову цел приређене ноглавито од наше учеће се омладине, ево видимо, да се за 14 дана после позива приврем. управног одбора у овом погледу почеле листом одазивати нрилозима својим наше цркв. општине, добрггвзрна друштва и друге кориорације и надамо се, да нас ни једна ошитина, овим изговором као сомборска, не ће отпратити неутешне с прага св >га. Ми имамо већ ириспелих општинских прилога, што ће привр благајник друштвени показати, а добили смо са више страна пријаве, да су општине и неке корпорације намениле доста знатне прилоге овој нашој установи; образовали се ио местима — н. пр. у Суботици нарочити одбори за прикупљање прилога на ове цели , а с хвалом могу овде поменути, да нас се без нарочитог позива покренут родољубљем својим сетио наш заслужни старина и првосвештеник Његово Високопреосвештенство г. Ђорђе Николајевић сарајевски митрополит својим богатим прилогом од 500 Фор. (Живио! Слава му и хвала!) и који је заслужио, да му се поред оне захвзлнице, које му је подпео привр уиравни одбор —и са овог места подвикне: Слава! Хвала! Оволико сам имао да кажем у опште на установу овог друштва, а сад дозволите, да кажем коју о самом раду иривременог управног одбора за време од иоследње скуиштине овога реда до данас. Могу Вам, драга браћо и сестре, искрено исповедити, да је привремеви унравни одбор своју пов г рену му дужност савесно вршио. Није протекло ни 20 дана после скупштине од 24. јула (5. августа) 1889. г., а записник је био зготовљеи, на мађарски преведсн и преписан. У исто доба била су и правила друштвена преведена на мађарски и три примерка, као што закон ироиисује, на чисто преиисана, молбенице за мађистрат и министра састављепе и славном градоначеоничком звању предате, те тако није иротекло пи три месеца, а одбор је имао у рукама решење високог кр. уг. Министарства унутрашњих послова од 31. октобра 18&9. бр. 67.997,, ио коме се нравила узимају па знање с тим, да