Школски лист

141

се у место „архијенисконије српске" узме иаслов: г карловачка грчко-источна архијепископија и митроиолија српска"; даље: да се у нацрту шта* тута узие: а) да личиости страпих држава могу бити само уз иретходно одобрење министарства унутарњих иослова бирани за почасне чланове; б) да се сва она евентуална скупштинска решења, која имају у виду измену штатута и престајање конвикта, као и на коју цел да се имање у том случају унотреби, ире но што се тај закључак спроведе, имају предходио Министарству унутрашњих послова иоднети. Као 1Нто видите, измене су и примедбе тако незнатне природе, да би их усвојио сваки брат учитељ, па с тим ув^рењем сматрао је и привремени управни одбор, да није нотребно, да се тога ради сазива цела учитељска скупштина и то у школско доба, што би у оно јесење и зимње време и тешко било, а да се за то одлаже још годину дана можда цео овај спасоносни рад, није хтео да узме одбор на себе, него је нрихватио и на своме месту уврстио у нравила ове примедбе, па је на ново преписати дао правила у три примерка—у толико пре, што је и само Министарство у св >м горњем решењу то наговестило и није тражило, да се на то скуиштинска привола тражи. На ( в ј је, дакле, скуипггини ред, да искаже, је ли привр. унравни одбор, одтсао његово часништво, коректно ноступило у овом ногледу; али да је ускорило ствар, то видите, јер је нотврда дошла већ 28. јануара о. г. под бр. 3667—VII, као што смо горе навели и ево скупштина и учител^ство имају право већ на годину дана доцније. да виде једва ичсле 20 година бар један свој труд крунисан успехом. Грешили би, кад би тај лени успех уиисали сами себи у заслугу; велики и нритежни део заслуге те носи г. др. Милан Меанџић, (ЈКивео!) правник и номоћник адвокатски овде, који је и правила и записник скуиштински без икакве награде превео, молбенице саставио, а г Крипијакијевић, писар, ио дозволи свога ше®а г. др. И. Вучетића опет све те ствари брзо иреписао. Ачи покрај свег тога, да нисмо имали на руци нашег градоначелиика, благородаог г. Стевчна Пеци Поповића, који је ту ствар искрнио прихв1Тио и високом Министарству топло преиоручио, велико је питањ", би ли се цанас овако лепо на овом честитом збору састали. С тога ја држим, да—колико год дугујемо захвале и признања гг. др М. Меанџићу и Криникијевићу за њихов труд, (живили !) још у већој мери дугујемо признања за овај успех нашем градоначегнику г. Стевану Пеци Поповићу (живио!) и ја молим славну скупштину, да свима овим пријатељима помагачима заведе у записник своје признање и захвалу. (ЈКивили !) Привремепи уиравпи одбор држао је три своје седнице носле одобрених правила и то: 15. (27.) Фебруара о. г., 17. (29.) маја о. г. и 23. јуна (5. јула) о. г. и решио је 11 нредмета и издао два прогласа : један на учитеље за уцисивање у чланствт и за купљење чланова оспивача и нотпомагача, а други на иарод и оба су, као нгго ее горе види, од леиог успеха били, а доцније ће се и боље показати. Као што се види, одбор је све чинио, што је било у његовој снази, да се друштво и његова цел морално и материјално подигне, а даљи рад остаје на новој управи, којој најбоља уснеха желим и у тој жељи