Школски лист

— Ш СРПСКО ШВОСШНО ПЈШИЈЕ. Коме напредак и развитак нашег леиог срнског православног нјепија на срцу лежи, тај често премишља на који начин би исто нодигао. Од какве важности с нрактичне иотребе је наше дрквено појање, то је свакоме познато, за то не треба нико да буде према истоме равнодушан и нем, јер је народност наша побожна а побожност наша је народна. Још је и то велико питање, да ли сваки коме је црквено појање познато и који исто иоји, да л' га правилно једнако по смислу и духу речи иоји. По моме мишљењу не поји се свугде једнако и правилно што је највећа погрешка У нрвом реду принада свима учитељима дужност и задаћа за иапредак и развитак нагаег лепог српског црквеног нјенија. На који начин би се исто постићи могло?1.)Кад би учитељска плата свугде толика била, да се учитељ не би морао старати за поболшање свог материјалног стања, могао би он све своје време или бар већи део овога посветити на ширење црквеног појања у народу там начином, гато би и оне дечаке који су већ школу свргаили, сваки дан обучавати могао, а школску децу исправљати и одучавати од ногрешног појања. 2) Реорганизација црквеног појања. Огим тога још тиме да сами учитељи не буду према појању равнодушни и да знају исто правилно и једнако појати. Садагања припрема за учитељско стање носи највећи део кривице сама. Већи део младића, који се одају учитељсгву, немају предслутње, да ће бити једаред учитељи, јер их често саме околности на овај сталеж приморају; кога пак околности ма за који сталеж приморају, тај се не може љубављу истоме одати за то ће испуњавати он све само из дужжности и то непотпуно. Други се тек изговара да хоће да постане учитељем у већој вароши где му није нужно појање, као сеоскоме учитељу. Но ретко се оваки план иостићи може, јер већином постају учитељи тамо где је нојањз неопходно нужно. Познато је, да нага народ на селима до сада чудновато пресуђује знање учитеља кад исти рђав уснех из појаЊ8. покаже. Да л то с иравом или не правом чини то не ћу да расуђујем, али се мени чини, да ипак ту мало истине лежи. Да може свака варогаица или свако село певца издржавати то није могуће. За то остају и на даље учитељи такођ°р и певци. За развитак и напредак црквеног појања пружа се сада прилика гато су Гаврило Бољарић свегатеник и вероучитељ на вел. гимназији и Никола Тајгаановић нар. учитељ и учитељ невања на преи. и вел. гимназији у Сарајеву написали , ; Срнско-православно ијеније" по карловачком начину у ноте. С ногледом на материјалне околности и да се лакше пауче написалп су све комаде у један глас и изишло је свега У. свезака. Садржај прве свеске је сљедећи: Алилуја по апостолу; Херувика 1. гласа, руска и „Станковићева"; Достојно велико 4, 5. и 6. гласа, мало 8 гл., руско и 8 гл. као Возбраној; Хвалите 8. гл. као Да молчит и као Тон Деспотин. Причасна: божићно, Господи кто обитајет, Скажи ми, На синајстјеј, Нетљенија и Госиоди услигаи. Взлико П,ар небесни , Ниње сили, Вкусите, Неанес, 0 Тебје радујетсја велико и мало, Да молчит и Глас