Школски лист

— 184 —

КО ЈЕ КРИВ, ШТО ЈЕ ШКОЛИН РАД НЕДОСТАТАН ? (За Еаграду.) (Свршетак.) [уди ве.тнке љубави и велике душевности одабраници су Божји. Али зар учитељска шко.та није кадра, да у учитеље улије љубав према Богу, ирема звању, према дјеци, према људима? Зар није кадра, да у својима питомцима хармонијски развије све страпе духовности, да се слију у племениту дугаевеост ? Из овога се види, колико је пужно, да се учите.т.и ваљано спреме на свој позив. Но то није доста. Ко не напредује, тај назадује. Учигељ треба да се у практичном животу сам собом усавршава, да надопуњује и усавршава своје знање и своју учигељску и васпитачку вјештину, јер који то не ради, батали и себе и дјецу, коју васиптава и друшгво, у којем живи Учитељ се усавршава, ако марљиво чита и изучава најбоље књиге, што их људскидух производи, ако мар.тшво изучава себе, дјецу и друштво. Околпци својој, а особито дјеци школској треба да је учитељ живи нримјер сваке моралне и религиозне добродјетељи, јер примјер јаче дјелује, него шито друго. Примјер тај састоји се у том, „да учитељ буде такав, каква треба да су дјеца ; нека чини оно, што треба дјеца да чине; нека се остави свега, чега вал.а да се дјеца оставе."*) Такав нрпмер, кога дјеца сваки дан гледају, изванредно нотпомаже наставу и запт, силно утиче на дјецу и мора да се нрелије у срца дјечија, да им буде путевођа у доцнијем самосвојном раду и животу. Уснјех учитељева рада расте и нада напоредо са угледом. кога има учитељ према дјеци, ирема цијелом мјесту свом. Нека учитељ има вазда на уму ону лајепу ријеч: учитељ без угледа звопо је без клатна; нека вазда има на уму, да његов рад и његово понашање има највише јако оштријех критачара. Свако дијете у школи, свака душа у мјесту његов је зла или добри дух, који га прати на сваком кораку његовом.

Трп су Фактора јавнога васпитања: кућа, у којој је човјек одрастао, школа, у којој се учио и друштво, у коме жнви. Сваки тај Фактор васпитава на свој начин, али васпитавање све тројице мора да се укрштава, да се рад једап другога на*) Школски Лист 1885. Счр. 113.