Школски лист

— 185 —

донуњује и усавршава, а не да се сдаби и уништује као данас што бвва. Кућа није кадра да ишто допринесе к обнови јавнога васиитања. То могу и морају да учине држава и школа. Држава треба да оплемењује велико друштво, а школа ваља да у дјецу уноси основе будућега бол.ега васпитавања. И црква утиче на јавпо васпитање. Колики је и какав је тај утицај данас и какав би требало да је, остављамо да ријеше свештенаци. којих се то највише тиче.

0 ДЕЧИЈИШ ШШСКИШ КМГАШГ, гов )рио Љубомир ЈовановиИ на учитељској скушптини комуналних школа белоцрквааског среза. Поштована скунштино! На јесенашњој нашој скупштини позван сам. да данас о једној од оних тема гов^рим,које су данас у учитељским круговима и иедагошким листовима на дневпом реду, а које и сваког појединог учитеља врло живо занимају. Главнија та питања ова су: иреустројство наше нензије, наш материјални и друштвени лоложај, стручни надзор и дечије школске књиге. Сва ова питања од велике суважности, па ћу и ја о једном од ових питања: о дечијим школским нњигама говорити. У напред изјављујем, да ће се мој говор у главноме виших сеоских разреда тицати. Свеопшта је тужба, а и сами осећамо јако, да је народна школа и сувише оптерећена. Неки узрок томе у насгавном илаиу траже, а неки онет у самоме учитељу. Ја пак узрок оптерећењу једино у дечијим школским књигама налазим. Свуда се наглашава, да настава у народној школи мора бити очигледна, чак и тамо, где очигледности негиа, па смо упућени само на усмено настављање, И ја сам за то, али може настава ма како очигледна бити, онај, који захтева, да деца одмах после настављања знају настављено саопштити, томе смело кажем, да врло слабо нознаје речник и стеиее развитка сеоске деце. Дете може нешто врло добро разумевати и знати, поред тога ипак ве уме то другоме рећи, јер се не уме изразити, иа да би нзражавнти се научило, нужаа му је књига. Без књиге дакле народна школа не може бити. Сасвим је друго питање, какве треба да су књиге? Много школских књига прешло ми је преко руку, па за чудо ни једну — осим читанакане нађох, која би мојим захгевима потпуно одговарала. Књигописци не ће да узму у обзир, да за децу у народној, дакле, основној школи нишу књиге. Тако тешким језиком, у тако разгранатим реченицама пишу, да док дете прочита свршетак реченице, већ је заборавило ночетак. Не освр*) Приметити ми /е, да се тиче школа у биешој банатској граници, које су сад ои• штинске у комуналне, над којима надзор води дџжавна власт,