Школски лист

— 186 —

ћу се они на то, да дете ни свој матерњи језик не говори добро, па само у јсдној реченици колико има речи, о којима дете ни иојма нема! Највећа махна садањих школских књига је та, да не може важно од излишнога тако да се одели, да се после тога поједине речи у свезу доведу. После овога није чудо, да се учитељи огорче, па у своме огорчењу У ДРУ Г У погрешку падну, а то је, да најважније сами кратко, језгровито, дечијим разумом лако схватљивим речима саставе, на то — поред свега тога што тиме много време губе — или деци диктирају, или са табле дају преписивати. И у овом погледу везане су нам руке, јер знамо, да је то законом и наредбом забрањено. Данашњим даном за сваки поједини предмет имају деца засебну књигу, свака књига има сто страна, а има шест, седам предмета, што чини шест, седам стотина страна. Нека су само три стотине страна, па може ли ко веровати, да је дете кадро све то да научи, шта више и у памети да одржи? То не ће нико веровати, а камо ли тврдити. Види се, да у школским књигама има многог излишнога; што је излишно, треба из књига избацити. Време код сеоске деце за учење врло је кратко, зими за то, јер је дан врло кратак, а чим се смркне — и не иалећи снеће — одмах се леже. Лети употребљују децу за домаће, а и пољске послове. Код сеоске деце врло се тешко побуђује воља за учење, али и да се побуди, не ће зар дете одмах да ју и изгуби, кад види, да се задаћа на две стране раширила ? Ја нелим изгубиће. Кад би задаћа само неколико реди била, дете би се стидело, што то мало није хтело научити. Овако задавање задаћа имало би и ту добру страну, што би се могло подједнако знање захтевати од сваког појединог ученика. Да би учитељ могао мало задавати, нужло је претходно, да су књиге тако састављене. Из свега до сада реченога види се, да је оптерећењу једини узрок рђав састав књига. Знано је, да нигде не ваља много па површно, него треба мање, па ваљано, па за то баш и мислим да је дошло време, да све оно, што је излишно, непотребно из књига избаци, па да се само онолико остави, колико се неопходно мора свршити, али и то мало да је кратко, језгровито, лакшим језиком написано. У кратко хоћу још да споменем, за које предмете да употребљујемо, а за које да не употребљујемо књиге. Да деца науче добро читати, нужна им је читанка. Са читанкама, које су данас у нашим школама у општој употреби, зздовољан сам, јер има у њима доста поучног и васпитног градива. Прво служи за оштрење разума, друго за развијање душевних врлина. Својој сврси дакле одговарају. После нисања и читања најважније је рачунање. Данашњим даном, када је човек сам себи остављен, знање рачуна најнужнија му је потреба. Ко не уме да рачуна, тај је изгубљен. Знање рачунања само млогим вежбањем може се постићи, за то треба за вежбање истога много времена употребљавати. Да не би учитељ време губио са задавањем примера за тихо вежбање, може се у вишим разредима књига са нримерима употребљавати.