Школски лист

них, људи, којп поштују закон, не ће држати начела', које неправим нутем обара позитисан закон и да ће Сабороки Одбор опажене нодостатке у поотојо1шм уредбама својим путем и начином изнети пред први српски народни црквено-школски Сабор, да их овај по с-воме законодавном праву измени, исцрави и допуни, али док се то својим путем и начином не уради, допде да ће вршити закон опако, како га је сам Сабор донео и Његово Величанство потврдило. Против таквог цоступка немамо ништа, али самовољно стављати еметн.е извршељу позитвних законоских наређета осуђујемо одлучно и колико нам је год у снази, бранићемо закон против свакога, који га силом нарушава. п.

ПРЕЕ ШЈЕРЕ ЗА 0БРЛ30ВАБЕ ЖЕНСКИЊА У РУСИЈИ. (Читао Р1. Устрјецки иа књижевној ззечери у Литејној женској гимназији на дан 25-годишњега јубилеја.) (Превод с рускога). Данас, на празник развијања женског образоваља, држим за умјесно проговорити неколико ријечи о почетку образоваља женскиња у Русији ; мислим, да вама, који сте окусили плодове тако сложнога и важнога рада, као што јо образовање, не ће бити незанимљиво слушати о том, како је то многоразгранато дрво, које је раширило своје гране по свој Руоији, П |)ије сто и више година нуштало своје жиле. Посматрајућп историјски почетак нросвјете женскиња у Русији, најпрво се сретамо са владинијем наређењем о том тек у години 1764. До тога времена нема указа, унрављенијех на корист женске просвјете. До цара Петра Великог у Русији су биле ријетке женскиње, које су умјеле читати и писати. Па и Петар I., уносећи просвјету у Русију, страсно желећи свима силама енергичне своје душе посгавити Русију на један степен са евронскијем државама, није обратио ни мало пажње на образовање женскиња. Он је заводио разне школе, за то, што се је осјећала нотреба раденика за извјесне врсте послова, а јер женскиње није било за те послове нужно, то он није ни обраћао нажње његовом образовању. Сад како било, с реФормама Петра I. срушила се је стијена, која је дијелила Русију од Европе, женскиња је престала бити робињом, она се јавља као члан друштва; хоризонат се је раширио нред њом, дух нодражавања подстрекавао ју је, да си нрисвоји европски облик. Подражавање, као што и увијек бива, чинило се је у почетку само спољашње Форме. Али и такову жељу подражавати—изазвало је већ потребу нечему се учити. II ако није влада обраћала пажње на задовољавање тијех потреба, то се је тијем већма у народу осјећала нотреба тога образовања. Истина, та јс нотреба била врло ограничена. „До царице Катарине, говори Воронов, дјевојчице су се училе писати, али и то само толико, да си знаду забиљежити своје кућевне потре-