Школски лист

— 70 —

бити свагда иристојно и без ириговора. При нисаљу морају деца седети унраво држећи леђа ,,ка' свећа". Тек главу могу мало нагнути. Рекавши то о седењу, ја пе разумем тиме оно одрвечено седеље; ја разумем гппко, нристојно седеље. II таково седење мора се строго захтевати. Иначе напусти ли учитељ немарно, то ће свако дете седети на свој начии. А вероватно је да то не одговара ни дисциплпни школској, а да може од злих посљедица бити на њежан физични организам дечији, о томе да и не говорим. Пошто су се пак деца седељу при нисању привикла још од часа онога, када су са нисаљком на таблици нрву тачку нанисала, а унућивана су у томе да и даље сваком згодном нриликом, то држим за сувишно, да више о томе на овом месту говорим, предиостављајући да су деца томе већ вична. Доста само да је напомењено. Од исте је важности и владање с руком при писању. Седећи дете унраво, левом руком ваља њежније него таблицу што је да нрихвати и да држи иропис на коме нише. II та рука сме само са шаком хватати скамију. Десну нак руку, ношто ухвати држак у прва три прста (од којих средњи нрст са с-војим крајем придржава држак од доле, кажипут даје дршку правац лежећи у усправљеном положају горе, а палац са леве стране нридржавајући га у виду три склопљена прста, кад се хоће човек да ирекрсти) стави до близу лакта на скамију и тако одпочиње писање. Бочица са мастилом држи се горе на десној етрани од нрописа и то мало подаље, бар педаљ један од истога. Метне ли се бочица иснред ирописа, односно с леве стране, то ће дете умочено неро у мастило морати преко прописа нренашати, те тако лако га и укрмачити. Дакле и то не може наставнику свеједно да буде, ако на носледак номишља. На послетку још и ово. Кад се пише, или писање се сврши, мора со држак да остави. II на то се мора пазити. Не може бити све једно — како дете оставило држак. II у томе мора бити нека реда, коме деца ваља одмах да се привикпу. Тако дакле, кад се писање сврши, држак треба да се стави упоред са прописом с десне стране, али мало даље од њега и то у усправљеном положају са пером на доле. Привикнути их ваља још, да неносредно само перо не лежи на нлочи од скамије, него само држак, а перо је у слободи. Тако ће се пајлакше моћи сачувати од маетила и скамије и хаљине и еве што је на домашају. II с тиме је исцрпљено у главном све, што би предходило нисању. А сад још да кажемо у ком виду и како да се све то изведе па да се на цослетку нриђе и самом делу. Цео рад, односно покрет дечији у школи, треба да се врши по неком такту и неком сисгемском реду и покрету. И то је необходно нужно. Који наставник нренебрегне то и који у реду и раду своме нема такта у школи својој — код тога је готов хаос, Замислите само школу од н. нр. једне стотине ученика,**) На реду је читање, или писање, или бележеље задатака на **) Школу, писца ових редака, ноходе јежедневно до 108 ученика. У почетку године уписало се 110. Двоје је због болести изостало, остали су сви увек (а тако ће бити све до Видова-дне) на окупу. Школа је дворазредна и мешовита. Ово узгред наведох, да се види, е Фактично има школа од толико ученика.