Школски лист

— 138 —

дора Отојковића радн дшровппе и подпорс својој подораслој доди подиоћо ее писоком орб. народиом. СЈабору с тонлом иреноруком. Инмеђу дванајест молитеља на унражњене две стиненднје гимпазијалне ив закладе покојиога добротнора Атаиаоија !>алле ставл.еин су у тројну кандндацнју. За прву стииендију кандпдоватн су на нрво место Мартиновић отлични Сегедпнскн гнмиазиста из Н. ('. Миклуша, на друго место Коњовпћ из Буковара, а на треће Гапајпћ из Ст. Пазове, обојица гимназисте у Ср. Карлоацима. оа другу стипендију кандндованп су на нрво место Александар Јоваповн-К гимназиста Повосадскн родом из Петроварадина; па друго месго Јосим ПиколгЉ а на треће Марко Јаковљевић обојица гимназнсте у Ср. Еарлоицима. Петар Радулонпк унравнтељ учптељске школе у Карловцу подпос.и своје штамиаио дело: „Дидактика и Методнка за учител.е н учитељске ирииравншсе (друго умножено пздање). Наклада књижаро браКе Јоваповпћа у Панчеву 1891." с молбом, да се за шко.Гску тсљигу у учитељским школама србским прими. На основу стручне оцепе заменнка гл. школ. ре<г>ерепта ово дј)\го умножепо издање Дидактике и Методнке, — (нрво је издањо у своје време одобрено било од III. Савета), ирима се за учевну књигу у обе учитељске школе. 0 чему се има и висока кр. земаљска влада у Загребу, у смислу закона од 1888. радн поделе одобрсња у краљевини Хрватске и С'лавонпје, с преноруком известитн. Иа молбу књижаре .1. ЈоциКа у Новом Саду поднесена и Јг.омо нздана књига: „Псалтир на употребленнје в народнпх училихнчах. У II. Саду 1891. Цепа 22 н. дозвољава се као иајбоље и најподпуније од свију досадашњи ове врсте нздање, да се унотребљује као школска књнга у срб. нар. школама. Рукоипс Милеве СимгЉево учитељице у впшој девојачкој школн у II. Саду под насловом: „Кућарство", нрема стручној оцеии, одобрава се за школску књигу у вишим девојачким школама. Нредузет је обширни нзвештај истражно гсомнсије нзаслаие у стварн Димнтрије До.гге суснендованог епарх. школског реФерента. Нстрадсиа комнсггја нашла је званична акта К. III. Одбора у Темпшвару у реду, а Еггархијисктг Школсгси Одбор у Вршцу дао јо од евоје стране званичну нзјаву да је реченп ре<г>ерент у иоменутој днјецези све своје звагшчне дужиости точно п уредно одправљао. Није се могло нодиупо догсазатгг гпг то, да је реченн реФерент од учнтеља или од обштнгга мггто иримао или таково захтевао ; имао