Школски лист

језику, очнгледној настани, краенопиеу еа II. разредом и нојан>у с пенам.ем врло добар; у науди хришћанској, српеком језику, цркв. слов. читан.у и Ј»азумевању, краспопису е I. разредом и цртаљу добар ; а у рачуну довољан. 4. У среду 12. јуна од 8—12 часова пре подне трајао је испит у III. разреду средишље школе *код подписанога. Деце је прешло из пижег разреда 71 м. 82 ж. св. 108. Школску годину навршило је 07 м. 20 ж. ев. 93 деце, ПЈ )ема томе је преко годиие изостало 4 м. 0 ж. св. 10 доце. —г.Како је учитељ ове школе уједно и местни шк. управитељ, то је славни м. шк. одбор изволео именовати за свога Повереника при овом исниту благородног г. дра Ивана Влаховића адвоката и члана м. шк. одбора, који је и оцено сврху постигнутог успеха бележио. Из истих се увиђа, да је успех из свију наставних нредмета врло добар био. На овом испиту беху изложене и ручпе радње ученица II. и III. разреда, које јо нредавала учитељица ручнога Ј >ада гђа Марија Жекића. Рад овај прегледао је госп. повереник са чланицама ,. Просветне задруге Српкиња" и другим носетиоцима, и оценио га јо оценом врло добро. 5. Тога истога дана тд 3— 2 / 4 6 час-ова носле подне био је испит у I. разр. средишње школе код учитеља г. Јована Поповнћа. Уписало се беше 34 м. 28 ж. св. 02 деце. Остало је до краја годипе 30 м. 20 ж. св. 50 ученика. Изостало је 4 м. 2 ж. св. 0 деце. Успех у прсдаваним наставним предметима је : у науци хришћанској, мађ. језику, очигледпој настави, и краснопису врло добпр; у-српском читању, рачуну, п појању и певању добар. (Наставпће се).

ГРАШЛТИЧНА НАСТАВА у IV. разреду основне школе. Разпознавање иепрелазних и прелазних глагола. \ читељ ће написати на табли ове реченице : „Петар иде, птица лети, дете нлаче, ја сгојим. Како једпу од тих реченица папише, питаће : Које је у тој реченици подмет ? које је прирок ? какпа је реч подмет ? а каква је Ј >еч прирок ? На свако ово питан.е треба да учеппци добро одговорс. Сад ће почети познавање непЈ >елазни глагола овако : Кад Петар иде то значи да он Сам собом иде, то јест он иде својим ногама; или кад птица лети, она лети сама собом, и та радња остаје у њој, а не прелази на други какав предмет, кад ја стојим, то ја сам собом радим, а радња моја пе нрелази на други нредмот, тако и кад дете плаче, опо опда само собом нешто ради и нлач његов не прелази на другога. После оваког разговора, учитељ ће подвући сваки озго наведони глагол на ће онда нитати учепике, да кажу кога се тиче дотичпа радња, а пошто деца увиде да се свака од тих раДња с-амо подмета тичс, а не прелази на какав други предмет, онда ће им казати: „Глаголи иде, лети, плаче, ' с-гоји, спава, седи. живи, трчи, зебе, нлива, кашље, болује, не прелазе на други предмет, и зато се зову пеирелазпи."