Школски лист

Дакле занамтито: „ Неарелазнн глаголи зову се они, који иоказцју ■радњу тто иепрелази иа каиву другу ствар него се односи на са.ч подмат. и Поеле оваке поуке предтзмо ее из читанке нредмет, у комо се нала30 многи нсирелазни глаголи, и такап се предмет употребљује, за граматично Ј1азчлан >апање са особитим обзиром на познаиан.е непрелазни глаг ла. Ва позиавање прелазних глагола нредузмс учитељ опакп разгоиор. Шта сте ви, децо мало час, читали ? ( Читанку ). Шта ће мо писати носле подне ? ( пропис). Шта еад учимо ? (Граматику). Шта ради твој старијп брат ? I Учи занат). Сваки дечији одгопор у подпуној реченици папише учитељ на таб.ту, н. ир. „ А/м емо читали иркаонедку " па опда пита за нодмет и нрирок, каква је реч нрирок ? (глагол). Шта ноказује та реч? (радњу). У реченици „ Ми смо чнтали ириаоведку и радтва иаша ирелази на другу ствар, на припоподку; у роченпци : Сељак оре њиву : радља сељакова прелази на други предмет изван ссљака т. ј. на н.ипу коју он оре. > реченици: ,, Учитељ учи децу , радња учитељева прелази на други предмет изпап њега, т. ј. па децу. Кзд оие и друге еличпе реченице учитељ нанише на табли и о љима разгопор овакав води, подвучс оп глагол са дпа нотеза, а његев предмет са једним нотезом; па онда зада ученицима да погађају сваки но један таки глагол, којега радња прелази на други предмет изван њега или им зада такап глагол да га употребе, п рагаире реченицу са предметом. За овако вежбање згодни су глаголи : конати, окопавати, сејати, жњети, косити, ткати, ттевати, резати, јести, пити, наћи, ковати. Реченице које се одатле извести логу : н. пр. Сељак сеје жито, виноградар реже лозу, кројач кроји хаљину, зидар зида кућу, девојка нева несму, косилац коси липаду, жетелац жање пшеницу, итд. На послетку после дужег оваког вежбања учитељ зада деци да запамте ово : ,,Прелазни глаголи су они који аоказују радњу, што од аодмета арелази на други какав иредмет. и ШКОЛСКЕ ВЕСТИ." Иочетак школске године. У учитељској шко.ти Сомборској школска 1891/2. година започета је 2. Септембра. Истога дана ночела се гаколска годипа и у вишој депојачкој, као и у свима осталим србеким оснопнм школама у Сомбору. Нови ироФосор србскога језика, зомљописа и иеторије г. Димитрије Калић. прпспео је у Сомбор 1. Септембра а -5. Ссптембра свечапо је узведсн па нроФесорску катедру у присусгву евију ученика и учеиица. Тога дана су објављена питомцима правила за владање. На Малу Госнојипу држапо је свечано нризитзање св. Духа, и по том је сљедећега даиа редовна настава у свима разредима започета. Т учитељску школу Сомборску упис-ало се опе године : У прпи разред 20 мушких 44 жеиске спега 04: у други разред, 24 мутока- 41 жеиеких , евега (55 ; у трећи разред 20 мушких, 24 женеке, евега ■")'». П тако има опе године у сва три разреда опе тнколе 70 прииравника и 100 припранница. Укуини број учсиика је 179.

€Ш