Школски лист

Оевануо је и тај велики дан, нрви дан уппсинања и једиа сам чекао да у!)е којп попајлнја. Ирошлс по]ш дуго сам пггудирао нспхологију па сам чак н сањао своје нопајлнје. Хтео сам, да нм л г дуип" завирпм, да нм мнслн погодн.м, да пм сазнам душевпс снособноетн, добре и рђаве пм склоности, да нм из очију жеље чптам, те да према томс удеспм рад. Кад сам ступпо у јаван ;|.ивок видсо сам како мало користп имам од дипломс. 1Госле сам искусио, да 1»с мн највише помојош исихологнја н оодра па-кња, благи, прпјатељскп п прпмамл.пвп палнн. Ево нам првог новај.шје. Г'лават несгашко, алн н бојажљнв; но прн свем том гурао је пснред себе све што му сметаше. 1Гн пошто не хтеде тћи т „учптељеву собу." Нодила га је мати, илп боље рећи вукла га је свом снагом, по старом обнчају. Скоро се хтедох продератн на таку матер, алн се уздржах, чекао с-ам да чујем, шта ће ре1иг стари. — Добар даи желим госчодар-тчо! Ево сам вам довела оног штраигова. туците га молпм вас ; јер је врло неваљао, ето п сад сам га једва прпмамнла да ее снђе с дрвета. — 1»ако се зове ? — повпкне мој нрнпцнпал. тако јако, да сач ее п са.м тргао. —- Пера Мнлнћ — рече бојажљпво. — Но на за то! А шта тп цуњаш по дрвету, ха? Та само нека те носи хандрак тамо, па ћу тн ја ве1» датн. Од сад сп -ђак, добро се владај ; јер пначе — ево ти новн господип, он 1»е те ве"ћ натчнти памети. Дете ме бојажљиво са стране иогледа, беше јако невесео, али кад ме у лице погледа — а трудио сам се, да се нокажем тито веселнјп н доброћудннјн, да бих му т.тно иоверења — на кад пе внде онт оштрпну плп управо злоћт, него као неког свог рођака, нријатеља ; тада се разгалн. Узмем га за руку и поведем у школт. Ходите овамо, речем женн, требаће, да ми по гдешто кажето. Благо псинтам дете. Иптао са.м га сад ово, сад оно, па о ктћн о обпчајпма, о нграма. Улио сам му иоверење иа сам видео, како му је годпо душп овај нрпјатељскп начпн. ћако су за мене сви бплн повп то сам са свнма тако постунао. ('а блага ноннптања и очпнске љтбави шеолгшо ,мс. 'Ј<то-