Школски лист

166 —

дике недеље. Литургија се ова тога ради у 11 часова пре подне започиње. Прве недеље Божићњега, Ускршњега н Петровског поста, по предходној спремн п нсповестп, пристуиају свп ученици и ученице на свечаној Литургији к Светоме Причешћу. Они такође и на уобичајеним Литијама црквеним, у колико се ове у иразничне дане држе, учествовати имају.

ИЗ ДНЕВНИКЛ ЈЕДНОГ УЧИТЕЈБА. (Свршетак). Пријао ми је летњи одмор. И данас се радо сећам тога села. • За време одмора иоходио сам искусније своје суседне колеге да стечем познанства. Беху сви гостољубиви, али чим бих почео да говорим о школи увек би ми рекли: „та говоримо о другом чему а не све о школи, већ ми је обила ушн та школа, доста намје кад морамо да се о њој разговарамо, а сад мани с Богом." Ова изјава мојнх колега изгледала ми је, као да им је па терету школа. Ако је у опће свако занимање на терету, онда је и ово па онда је сваки рад на терету. Па у чему се састоји пријатно уживање? Песносан посао да богме да је на терету, али учнтељски позив је племенито уживање а друго и животна потреба то захтева. Та сви морамо раднти, један једно, други друго. Од свију њих најбоље ми се допао један, који је имао осећаја за свој позив и који је био пример правог иародног учитеља. Наја Добрић — беше му име. По лицу му и но карактеру беше прави Добрић. Никад ннје волео грају а. мрзно је кад се кч) прави важан а био је искрен н вредан. Никад га несам видео без посла. За време одмора или се бавио газдинством, или јо за школу правно сад ово, сад оно. Свако мање учило је његов рукотвор. Сви су га волели. Иеобично ми је мило било, што сам се с њиме упознао. И данас се поноснм његовим пријатељством, више но да сам се упознао са ма како великим господином. Он ме је увео први иут у учитељску скупштнну и ирепоручно ми је, да се упишем за "1ана. Упнсао сам се и мнло ми беше. Ова задруга иостоји већ 10 година. Него и овде је ишло као да бог сачува. Многи једва чекају да се сврши а слушали би само онда ако је била реч о плати. Искалн су 400, 500, 600 Фор. и више годишње.