Школски лист

Осим општина има још и нустара (салашева) које су имале својих

школа. Највише ових салашких школа било је у пештанској жупанији (120). Године 1889/90. било је 16.805 школа. Од ових је 801 државни, 1.946 општински, 5.422 римокатоличких, 2.173 грчко католичких, 1.815 источно православних, 8.375 реФорматских, 1.433 евангеличких, 566 јеврејских, 184 приватних, 46 унитарских, и 44 друштвених школа. По томе је дакле број вероисноведних школа : 13.830.

У овој години било је 16.559 основних школа, 64 виших народних,

164 грађанских и 18 виших девојачких школа. Отворено је нових 104 основне школе, 1 виша девојачка, две више девојачке су нретворене у више пар. школе.

Смешаних школа било је 14.285, чисто мушких 1.178, чисто женских

1.342. Код државних школа само половина су смешане школе; код општинских су 3 / 4 смешане; код вероисповедних велика већина су смешане школе. Године 1889 /90. било је у 16.805 школа 25.202 учитељска места, од којих је 24 908 места било нопуњено, а 294 места остала су без учитеља. Од тих ненопуњених места у 173 школе су држали предавања нутујући учитељи. Са једним учитељем било је 12.759 школа; са два учитеља 2141 школа; са 3 учитеља 714 школа; са 4 учитеља било је 435 школа. У 12 хиљада основних школа предавани су сви законом нрописани предмети. Женски ручни рад учен је у 2582 школе, газдинство и вртарство у 4640 школа, нчеларство у 534 школе, домаћи или други занати у 941 школи.

У ногледу наставног језика било је 82'92°/ 0 ОД школа са једним на-

ставним језиком, у 17"08°/о мешовитим наставним језиком. Од 13.932 школе са једним наставним језиком било је 8994 мађарских (од 1889. год. умножен број са 150), 674 немачких (порастао број са 32), 2587 романских (порастао број са 156), 1115 еловачких (умаљен број са 274), 312 српских (норастао број са 25), 39 хрватских (умаљен број са 2), 211 русинских (умаљен број са 16),

Мађарски језик и с њиме помешан још један наст. језик бпо је у

2824 школе; норед мађарског још два друга наст. језика имале су 33 школе. Само у 16 школа, које су имале два наст. језика, није био ни један мађарски-

Од 7811 немађарских школа постигнут је нотпун успех из мађарског

језика у 3124 школе; средњи уснех у 3072 школе, иикакав успех у 1615 школа. Према нрошлим годинама у овом ногледу се показује назадак. Неусиех у мађарском језику приметио се у ист.-православним и грчко-католичким школама.

Од 16.805 нар. школа било је смештено 15.231 у својим сопственим

здањима; а 1.574 у закунним с-тановима. Последње године порастао је број школ. здања са 17, а број закупних станова са 86. Вредност школских здања износи 29,129.359 Фор.

Године 1890. било је 24.965 школ. дворана. Од ових тек половина

ако одговара зак. захтевима; 30 нроцент од шк. дворана у таком су жалосном стању, да се једва могу и назвати школ. дворанама.

Мпоге школе су рђаво снабдевене школ. училима. Слика за очигледну

наставу од 16.559 школа било је само у 6.371 школи; мана Аустроугарске монархије било је 6.935; Евроне 11.911; нет делова света 5-645; појединих