Школски лист

— 12 —

делова света у 611 примерака. За Физику је било 774 збирака и 5.304 збирке елика за зид. За природониснс предмете било је 1.198 збирака и 10.096 збирака нриродописних слика. За цртање је било само 1.028 збирке, а за гимнастику 2.957. Књижница за децу било је 2.957 а 1.786 књижница за народ. У овим податцима покаоује се велико сиромаштво школа у овој држави. Може ли се без учених с-ретстава постићи ваљан успех ? Школских вртова било је 10.479 (од 1889. год. умањен број са 351), за поучавање у вртарству имале су 8869 школа своје вртове (мањо са 120). Само у 4640 школа предавано је ирактично вртарство и газдинство са задовољавајућим успехом. Станова у нарави имало је 18.756 учитеља, а 6152 учитеља или с-у добијали станарину у новцу или су стан из своје плате морали плаћати. Биших народних школа било јс 64. Од тих је 17 за мушке и 47 за женске. Ове је школе похађало 646 мушких и 1721 женска. — Грађанских школа било је 164. Од ових су 44 државне, 39 општинских са државном припомоћи, 3 ириватие са државном нрипомоћи, и 2 друштвене са државном ирипомоћи ; чисто онштинских 33, вероисповедних 24, ириватних и друштвених 19. За мушке било је 79 а за женске 85. Ове је школе похађало 10.576 мушких и 9642 женске. Мушки V. и VI. разреди готово су били празни. У опште у мушким школама у старијим разредима је мање ученика, дочим је код женских нохађање школе кроз све разреде једначије. Број виших женских школа иорастао је на 18. Од ових је 10 државних, 2 општинске, 2 римокатоличке, 2 реФорматске и 2 ириватне школе. У свима овим школама било је 2112 ученица. У III. одељку минис-тарског извештаја говори се о учитељима. Године 1889/90. било је у 16.805 школа 24.908 учитеља. Од 1869. до 1890. године дакле за 21 годину нарастао је број учитеља са 7116, просечно 338339 на годину. Поред свега тога данашњи број учитеља није довољан, ношто у овој држави треба да има до 31.000 учитеља. Свако учитељско место рачуна се у 500 Фор., то је потребно до 3 милијона еталног издавања. Одношај између школа и учитеља знатно се понравља. Год. 1869. долазило је на једну школу Г29 уч., 1880. год. по Г37 учит., 1887. год. ио Г46 учит., 1889. год. ио 1 "47 учит., а 1890. год. ио Г48 учит. По именима школа долази на сваку државну по 2'13 учит., на једну општинску 2'19 учит., на једну римокатоличку и реФорматску ио Г5 учит., на једну унијатску по 1'21 учит., на једну израиљску Г80 учит., на једпу ист. православну по Г16 учит. (прошле год. Г15 учит.), на једну грчко-католичку по 0'98 уч. Од 24.908 учитеља било је 21.919 оспособљених и 2989 неоспособл>ених. И у овом погледу види се напредак. Године 1873. било је 78°/ 0 оснособљених учитеља, 1880. год. 80%, 1887. год. 87%, а прошле године је било 21.738 оспоеобљених учитеља. Највише неоспособљених учитеља има у вероисповедним школама; код грчко-католика 29'6%, код нравославних 24'3%, код реФорматора и евангелика 13'3% одпосно 13'5°/ 0 , код римокатолика 10'8%. Код упитараца има 16 неоспособљених учитеља. У државиим школама само су 2% неоспособљени учитељи. (Свршиће се).