Школски лист

Ова се пеома данас поји и у најскровитијем местандету где год Србин живи. Нрослављајући успомену данашњег нашег великог светитеља, тиме се ми бар у неколико одужујемо оној великој љубави његовој, којом нас је задужио за свога живота. II заиста, слаба је реч, која би у пуном смислу изрећи могла оно преведико пожртвовање, самопрегоревање и љубав, којом је св. Сава цео свој српски род љубио и за њега се жртвовао. Да видимо пак, чиме је св. Сава заслужио, да га српски народ прославља све дотле, докле год га буде на свету? Св. Сава бијаше син I. српског краља Стевана Немање, бијаше му име Растко ; али он не имађаше никако воље, да на престо ода свога икада седне, већ је он у своие срцу гајио жељу, да у тишини манастирској далеко од бурног светског живота живи и душу своју знањем и врлинама обогати; те се је зато покалуђерио у св. Атонској гори и у калуђерству добио је име Сава. У манастиру светогорском Ватопеду учио се је он грчком језику и светим књигама. Предвидећи пак, да Срби све дотле не ће моћи у своме духу напредовати, док не буду своју самосталну цркву н српско свештенство нмали, измолио је од Вселенског патријарха независност српске цркве и по наговору његовом пристао је да буде нрвим српским архиепископом. Као архипастир и врховни поглавица српске цркве, обишао је све земље, у којима Срби живе, те је свуда проповедао и учио људе закону божијем, добре обичаје у народу је утврђивао, а зле изкорењивао; подизао је цркве и манастире, а покрај ових заводио је школе и болнице. Великаше и богаташе световао је, да се не уздају у своје богатство, него на Бога и да буду милостиви према сиромашној браћи својој; световао их је, ла се чувају од греха, да друге људе не вређају, те да у слози и љубави живе, да не враћају зло за зло, да не завиде и да, живе поштено; јер поштењем се најдаље дође; оно је највеће благо човечије на свету; бве друго може му се одузети, ал име поштено, никад ни до века. Па сећајмо се и ми тих добрих поука св. Саве ; примимо их к срцу своме, те упућујмо и нашу младеж, да се и она по тим речима влада. Засађујмо у млађана срца својих потомака још из најранијег детињства све врлине, које човека човеком чине. Учимо их: да поштују старије, да буду послушни, јер је