Школски лист

— 20 —

кад појединци бивају тлачени од разних животних невоља и непогода, од куда би онда друштво могдо бити срећно и спокојно ? Дакле, за њих обоје постоји један пут к трајној срећи и блаженству, и они обоје имају заједнички да раде на остварењу.те тежње своје, тога идејала својега. Веома је велика ова мислао, а ако је сасма једностручна и схватљива. Велика је по битности својој а и за то, што се ту иште огромна рада, да се она може извести. Та свет је тако раскомадан та човечанство је- тако поцепано. да ваљда нема ни броја за оне силне идеје, камо све поједини човечански делови упиру очи. Та један човек само често има сто средишта у центрИФугалном кругу свога мисленог, духовног, религијозног и моралног света! Ето посмотримо само поједине народе. Мање вшие скоро свугде једна мисао, један циљ, па ипак ни броја ни мере за ону грдну дисхармонију у мишљењу и раду њихову ! Али човечанство живи у безграиичном времену. За њега су и столећа тек само тренутцн. Свака скоро генерација је тако .нескромна, да држи, е она живи у правом пулсу бујног човечанског живота. Но ко зна, да ли је у опће дошла и ток прва ера ираво?, вишег живота у човечанству ! За то ко има далек поглед, те сме да се упусти и изван обзорног свода свога живота и својега доба, из тог тескобног и ограниченог нростора, тај може видети, да је у безграничности времена и простора и човечанству остављена велика димензија за унапређивање његово. И ко уз то види оне, истина још врло тихе зраке лепшег живота у човечанству, као навесницу зору за племенитији живот у свеколиком друштву људском, тај се не ће одрећи ни те наде, да ће једном између друштва и појединца завладати у васпитању једна тежња: срећа и напредак и једнога, и другога да буде њихова заједничка ствар, да код појединца падне себичност, а у друштву да се покидају сви окови, који спутавају слободу мисли, речи и рада. По мом скромном мишљењу у овој хармонији лежи кулминација развитка у васпитној ствари човечанској. Љуб. ЛОТИЋ.

БЕСЕДА НД СВ. СШ ПР0СВЕТШЈБ1 Ево дођосмо из храма Божијег у храм просвете, да и овде прославимо милу успомену првог српског иросветитеља и архиепископа: св. Саве, појући светитељеву песму: Ускликнимо с' љубављу светитељу Сави ....