Школски лист

— 24 —

спомен очуваћемо их. А сада још прими од нас, од твојих ученика, који те заиста љубљаху и који твојом смрћу велики удар и рану задобише, јер заиста: „Не боли цвеће, кад са гране иане, Већ на тужној грани тек остану ране" примиод њих последње „Збогом",као вечиту успомену на ономе свету ! Лака ти црна земљица! Вечан ти спомен међу нами! Живојин Д. Касапинови^, 369/1892. Ододб. иравобшт. у С.Ковину. припр. III. разр.

ШГ0П0ШТ0ВШ ГОСПОДИНЕ УРЕДНИЧЕ I Најстарија српско-православна црквена општина у СрпскомКовину (Еаскеуе) умољава Вас мпогоштовани господине уредниче, да би на основу овде пригнутог „Позива" скромну нашу молбу поштованим читаоцима цењеног „Школског Листа" и у опште родољубима српским у Вашем листу топло прелоручити извољели. Пз одборске седнице српско-православне црквене општине држане у Српском Ковину 19. јан. 1892. Драгутин ЈанковиЋ, Живко СуботиЂ, перовођа. председник. Одзивајући се овој молби честитих Србаља у Србском Ковину; тих чувара најстарије Богомоље србске светога храма Успенија Богородичног и у њој Иконе Мајке Божије Ковинске, саобштавамо њихов Позив молећи све читаоце Школскога Лиота, да у кругу својега познанства овај позив прочитају и да синове и кћери србске својски позову на прилагање за одржање Ковинске најстарије србске цркве у "срдцу Угарске краљевине. Позив је тај сљедећи: ИЕ о з и :в. Кад је оно године 1439. турска сила од 40.000 војника а из Смедерева навалила на блажене претке наше, који су као верна погранична стража домовине, бранили град Ковин (Ке^те) према Смедереву на десној обали Дунава, јуначки претци наши не могоше да одоле ужасној сили, не одбранише града, но се растурише из њега на све стране, а Турци ирихватише град Ковин, разорише и попалише сву варош око њега.*)

*) У1а<Ш1аи8 Бе1 Сга<ла Нип§апе е1с. Еех . . . ХЈшуеш (Луез е<; ћоврНез орр1сИ пов1п КбУ1еп818 пипс ргор1ег те1ит е1 ГогтЈсИпет 8аеУ1881тогит Тигсогит . . . сит уаМа јрвогит ро1еп11а раг^ев позказ ЈпСепогев