Школски лист

може; то Је оно, што ни Један други народ нема, а кад нема, неможе се ни дичити својим прадедовидм као наш српски народ. Наша је дрква за светиље иризнала најзаслужениЈ - е и најпобожније синове народа српског : Св. Саву, Симеона Мироточивога, краља Милутина, СтеФана Дечанскога и дар-Уроша, кнеза Лазара, Мајку Анђелију, Максима Владику и Стевана' Штиљановића. Међу свима овима српскима светитељима, најзаслужнији је данашњи светитељ, св. Сава. Тај велики човек, био је царски син, на као таковога, није га никад срдце вукло за ботаством нити је икада помишљао; да се као човек у царским палатама наужива богаства ни земаљске сласти ; па за то је маиуо на страну: царску круиу, жезло и мач, а све за то, да послужи Богу, цркви и народу своме. Њему је Христова ве^а премила била, па за то је своју веру и цркву као јединац мајку своју служио и љубио. Због св. цркве и миле му вере православне метуо је на своју свету главу : црну — али сунцем обасјану камилавку. За љубав православија свога, обукао је црну ризу напуњену молитвама и богоугодним делима. Он је једини био, који је из чисге љубави на прама цркве своје — наруквице праведнога делања ради — на пољу просвете и народнога образовања — на своје св. р/ке метнуо. Он бејаше нрави стожер : нравославија, црквб, школе, на и народа свога. Када је нохађао школе, децу је учио : веру своју љубити, цркву похађати, а препоручивао их светим и богоугодним молитвама Христа Спаситеља. Долазећи у цркву, благосиљао је српски народ као децу своју ; обасипао га молитвама; заносио га леним еванђелским причама и — кадио га мирисним тамјаном измирном добрих дела. Он бејаше први архиепископ, учитељ и просветитељ свеколиких Срба. Сава се родио 1169. год. а од како се покалуђерио, има 706 година. Од како носи као Србин св. име : „нрви архиеиископ и нросветитељ има 671 година. Задњи пут, обилазећи св. Сава гроб Христа Сиаеитеља, сврне у Трново код цара Асена Бугарскога, ту га задес-и немила смрт 14. јан. 1237. г. По смрти његовој, буде му св. тело сахрањено у Трнови одакле је након једне године краљ Владислав синовац његов пренео у манастир Милешево у Херцеговини. У том манасгиру, чувале су се мошти светитеља пуних 357 год. Годиие 1595. дође свирепи потурица Синан-наша, узме Савине мошти, и на „Врачару" пред Београдом спалити даде. Српска црква иризнала је св. Саву за божијега угодника, а наш народ : за првога учитеља и нросветитеља, те га сваке године у 14. јануара на дан смрти његове, слави. Светкујмо дакле неумрлога великана српскога ! Поклонимо се њему и подражавајмо његовим великим делима ! Говорио у Малој Ремети 14. јан. 1892 год. Ј. ЧордашиЋ учитољ.