Школски лист

81 —

Ни један пе може у уживање мировине ступити, док није горе епоменуту четвртпну евојих поеледњих редовних берива у мировински фонд уложио. Из седнице саборског одбора држане у Карловцима 21. Децембра 1891. (2. Јануара 1892.) Георгије с. р. Патријарх.

ШОДНА НАСТАВА У ФРАНЦУСКОЈ. I. Народне школе Школе у Француској су пародне или државне. Годинс 1791. донешеп је закључак, да с.е оснује опнгга јавна настава за све грађане, бесплатно за опе науке, које су свакоме нотребие ; а васпитни заводи биће подељепи у све крајеве државе. Овај закључак све до годипе 1838. није изведен. Те годпне изишао је ирви закон о пародној настави. У овом закону је нолажење школа, само за сироту децу било бесплатно, остали су плаћали. Полажење школа нијс било обавезно, алн је свака оиштина дужна била издржавати једну мушку школу. Сваки учитељ морао јс имати оепособлење, а плата му је била осигурана. У поменутом закону одомаћеие су, као пова установа, више народпе школе. Закон од год. 1867. важан је с тога, што се у свакој општиии, која има 500 стаповпика, налаже, да поднгне женску школу ; да сву сиромашну децу бесилатно у школу нримају, а препоручује да општипе подижу школе, које ће сва деца бесплатно похађати. Поред свих ових наредаба инак је стање Француских школа још н у 70-им годинама било врло жалосно. Један Францускн статистичар када је 1873. год. приликом бсчке изложбе, упоређивао државе по њиховим школама, Француску је метнуо на 20. место. Године 1860. министар је расписао награде за учитеље, који ће нисати о стању школа и нужним ноправкама на истима. Од прилике 6000 рукониса стпгло је. У многима се туже на рђаво стање шк. здања; здаља су малена и нездрава; деца у њима опесвесну и готово да се подаве. Има општина која има до 300 за школу снособне деце, а места у школи је само за 70. У неким местима у шталама држе школу. Има где шк. дворана служи учптељу за стан и кухињу. Неке школе смештени су подрумима, место служе се даскама, које су ноређане но камену. Унутарњи изглед школин је бно врло жалостан. Усиех у наукама мален тако да је % ученика без икакве науке школу остављало. О тога се на с-ве стране тражило поправљање у школама и науци. Годипе 1881. пздата су два закона за школе, од којпх се у нрвом укида право свештеницима да могу без оеиособљења учитељевати ; у другом ее наређује беснлатно учсње у свима осповним школама. ^ закону од 1882. наређује се обавозно учење засву децу т од 6-—13 године; јавне школе су сасвим неутралне у иогледу вере. (Седмично је одре" V'" Ј е Д ан дан у који се деца код куће од својих родитеља у вери ноучавају т .)