Школски лист

Осим ових закона има још читав низ зак. наређења у логледу наставе. Године 1886. поново је претЈЈесап закон о настави и школама, и у томе закону је изречено, да су само оне школе јавне, које издржава држава, жу. ианије или општине ; све друге и приватне школе. У јавнпм школама могу делати само цивилни учитељи. Народним школама управља министар просвете, а помаже му школски савет, који надзирава паст. плаиове и начине настављања у нар. школама ; овај савет и највиша власт у дпсциплинарним стварима. Дела Француска је подељепа је 17 шк. округа. У (зваком округу има један окружни шк. управитељ, поред кога се налази надзорника онолико колико је у ком округу нотребно. У свакој жуианнји има но један школ. надзорник, који у недагошким стварима стоји под надзором окр. гл. унравитеља, а у стварима учитељским под надзором жупанијског управитеља (рге1е1ј. У свакој жупанији образован је но један школ. савет. Овоме је нредседник жуианијски унравитељ, поднредседник шк. надзорник а чланови савета су : 4 жуп. саветпика, унравитељ учитељске пли учигељичке школе, изабрана 2 учитеља и 2 учитељице, и 2 од министра именовапа шк. надзорника. Посао овога савета је: одређује број, име и место школп у појединим онштинама ; одређује број помоћних учитељских места код сваке школе ; зготовљава шк. законе ; надзнрава рад у школи и начин предавања; има дисцнплинариу власт у споровима међу учитељским особљем; даје мишљење о дисциплинарппм казнама. ШаставиКе се.)

ПОЗДРАВНК ГОЗЗОР К. Радељевића учитоља, при св. Савској боседп у Градачцу 1892. Многоштовани зборе! Данас раном зором одјекнуше „звуци" звона са црквене куле на свечетир стране света, п дадоше знак свему српству, српству велим и оном који и у најмањем кутићу живи, да се данас 14. Јануара 1892. годоне навршило шест година — преко шест и по века, од како се из овог кратког земаљског живота преселио у вјечнос-т св. Сава просветитељ срнски, Стевапа Немање, син Растко, а у калуђерству Сава. Многоштовани зборе, кад бих све овде навео што је св. Сава сршском народу чинио и због шта њега српски народ данас тако живо слави и светкује — као светитеља ? то би ме сасвим далеко одвело. За које држим да ми није сад баш тако нотребно толико о св. Сави даље да говорпм. Ево зашто: Вама је свима познато многоштовани зборс, да — од како је Његово Величанство, наш премилостиви цар и краљ Фрања Јосиф I. ослободио ову нашу домовину, да се са одобрењем Његовог Величанства, а настојавањем високе земаљске владе, и то не само ио вароши и варошицама, но и по селпма у свој Восни и Херцеговини, без разлпке вероисповеди, подигле школе и уредиле тако — да ђаци данас у српским основним школама још у другом