Школски лист

— 75 —

погледом на оне науке, које с.е искључиво баве васпитањем човјека; но не смије ни друге науке заборављати, јер су оне иомоћнице једна другој у сваком погледу, јер узалуд бп било сво знање педагошко, без знања: антропологије, психологије итд. итд., пошто све иауке у сагласности стоје и једна другу условљава на корист човјечанског знања. Излазп дакле, да васпптач мора бити колико је више могуће енциклонедиста у свијем струкама науке а у педагогији спецнјалиста. Иауку о васпитању дакле, не смије никада са ума губити, а добро је да му се и у руке што је чешће могуће налази, јер нема правилна правила а правила правилна излагања дивно спстематички упућују васпитача како ће поступати са подручнијем ученицима. У кратко: васпитач мора знати науку о васпитању онако, као што се изискује и мора се изискивати најстрожнје од васпигача да је он образован у свим потребитим наукама, које стоје у вези са васпптап.ем а особпто да зна недагогију како општу тако и посебну, која ће својим као што рекох правилним упуством показати васпитачу начин — метод, за сваки поједини предмет да њим дијете научи, а у противном случају он ће га намучити. С тога велим сваки наставник — васпитач, који не познаје методе, појединих наставних предмета, а то значи: да зна распореднти наставну грађу да буде лака, интересна и лако пријемљива за умове малих слушалаца, па Ке разумије се тако лијепо расноређена и удешена грађа бити од користи ученицима а на задовољство учитељу, што наравно иначе не бн могло бити. Уз ово мора свагда васпитач да има у виду васпитна начела, јер су она у великом важна при васпитиом раду, и без знања истих недостојан је свакн онај васиитач у данашње вријеме, који ступа преко ирага оне куће што се школом зове. Но васпитач ако и зна, а мора да зна све начине и сва начела у теорији, ваља му имати то на уму, да се не задовољн тим, што их је у школи научио, него да се потруди да своје знање што скорије изведе и примиЈеии на практику а практика ће му пружити искуство а из тога ће му изаћи на сусрет помоћ — олакшица у његовом заиста трудном, али по све узвишено-племенитом раду, јер у противном случају може нромашнти главну цијељ ; а да је тако ја сам то на мени горко нскусио и то првих мјесеца свог учитељствовања; јер сам био исто као на примјер: занатлија, који има знање како се што ради, а при том изишао из школе, а тамо се