Школски лист

— 88 -

вијати ако се мисли цијељ постићи? 0 могућности васпитања увјеравамо се на сваком кораку. Душа дјечија је веома пријемљива, т. ј. она — ђеда примају лако све оно што виде да други пред њима чине у великом, то она чнне у малом; ето прођи кроза село па- 'ћеш одмах увиђотп ђецу на скупове, ђе у маломе раде, свеоно што су виђели да њихови старији на дому и у пољу раде ; а то није друго него очигледни примјер да дјетпња душа по инстинкту тежи да прими оно што види и да је доиста по природп урођено човјеку васпитање. Усљед тога дјечијег подражавања изишла је она мудра народна пзрека: „Што старп на огњишту, то ђеца на дворишту ". Са овом мудром пословицом, као да се упућује васпитач да му треба свагда имати на уму да се при настави држи свагда очигледности која је душа њена, пошто ђеци (ђе је* таква настава) увијек остају сталнп утисци и представе само од онога што им се очигледно покаже. Да је васпитање могуће то је давно доказано, а основа те могућностн налази се на самом прпродном. основу ђетета, али васпитач мора добро да разумијева природни основ тај јер; народна ријеч вели: „Ни сви нрстн нијесу једнакн". А то значи у васпитном погледу, да сва ђеца у опште, различите су нарави тако,дз је тешко у том и пријемљивости и двоје једнако У цијелом свијету наћи и приближно, али у способностн у оиште сва су у опште подпуно једнака. Па према томе треба знати све особине њихове душе и природне наклоности и тим наклоностнма — Р аз У" мије се урођеним — ваља потпору додавати како би се могле што боље и сталније усавршавати ; а то мора ићи постепено, концетрпчно и прпродно па да се постигне оно што је могуће а то је оно за чим се тежи — васпитна цијељ. Да су дужни наспитачи око ђеце толики труд улагати и то свестрано, о томе нема нити може бити сумње, па и око оне ђеце која с.у слпјепа, саката, и друкче прнродно осакаћена, јер свако дијете, доноси на овај свијет способности за васиитање и отуда долази оно њихово апсолутно право на васцитање, пошто на њима свијет остаје. Па према томе док су ђеца још слаба и нејака треба им одмах прве и нужне помоћи, а по томе настаје васпитање, ^иошто иема ирнвп без дужности 11, . Отуда сљедствено излази, да су родитељи и природом као и законом божјим позвати, да своју ^ецу: хране, негују и чувају, пошто је дијете живо биће,