Школски лист

— 93 —

слободан тврдити, да је неговање појединих душевних својстава дечјих у нар. школи исто тако важно, као и — учење читања, писања, рачунања или другот ког иознатог наствног предмета. Закон је овоме раду — наша савест и иаша вештииа и ко не врши овај рад одговара самом себи, својој савести. Иар. школа има да васпита за живот; према томе, она се мора обазирати на нотребе човечје у животу. 1»'о хоће у друштво, ваља да је за друштво, Ако дакле срећа и напредак појединаца и читаве заједнице људи зависи од љубави, онда је и неговање исте један од најважнијих радова нар. шкоде. Које посматрао децу у животу им, морао је увидети, да су она мање више себнпна, да своје и мање интересе често иредпостављају туђима, ма и већима. То долази отуда, што пису довољно умно унапређена, што не умеју оцењивати радове, одређнвати им вредност. Ако се дакле васпитањем љубав према самоме себи код деце не регулише, не своди на ириродне границе, онда се постизава само немарност, према ближњима и према ономе што је узвишено, а то је на пропаст не само појединих васпитника, него и целе друштвене заједнице: Пут, којим се љубав у деци може развијати, двојак је: или се деца уче делати добра дела једино за то, што је то — добро, или се уче чинити такова дела за то, што отуда има и неких користи. Кад се каже : сваком човеку треба чинити добро, — онда се апелира на савест, онда се буди саучешће дакле се оплемењују осећаји. Кад се пак тражи разлог том захтеву, кад се дакле каже: свакоме човеку ваља чинити добро, јер како ми чинимо другом, тако ће се и нама вратити, Ј^Цонда постизавамо опет унапређење осећаја, оплемењење срца. Да боме, да овај други иут, далеко брже води цели, особито код деце, којима из недостатка разума, више владају чула. Онде се просто узноси честитост, Овде се пак уз то још показују и последице доброг делања. Деци говорити о идеалпма, као што нам је из искуства нознато, јесте од врло малене вредности. Из тога разлога дакле, љубав се у деци може и мора тако рећи искључиво овим другим начином неговати. Имају ли деца пред собом предмет, према коме хо^ћемо да им изазовемо или учврстимо љубав, ваља најпре да изнесемо благодети, које тај предмет деци или људима у опће пружа, ваља да изнесемо даном приликом љубав тог предмета, па тек на основи тога ваља да будимо и негујемо и