Школски лист

— 105 —■

дај од свога. имена и верског убеђевва, који је имао од постања свога умне моћи, да својом дубоком мудроћом створи у писмености својој и покрај најтежи искушења, онака дела којима се диве сви напреднији народи, матерама — дакме — тоганарода недати, ускратити, темељног, ал ако и не темељног, а оно доста стварног образовања, било би непоимање тешке прошлости и вагонетне будућности. И ако је тако, то је велика оитужба за нас све ; али није тако. Разумемо ми сви то, али нам није.свима стало до тога. Сири и убози добро су утубпли причу о таланту и ио њој управљају делање своје, али књижници и Фарисеји радије узимају на се одору немилостивог богатира и неће да знају за мале и незнатне већ за своје — ја. А да ли један народ којем већина женскиња односно матера, нема опреме да васпита свој подмладак према друпггвеним захтевима, може напредовати са другим народима или бар у корак ићн за духом времена, то је, разуме се, врло бедно питање, а још је беднији одговор на исто. Рећи ће ко, да је то врло строг, чак и претеран суд, али то нек не рекне судија који има пред очима, већином интелигентне чланове нашега народа, те нека рекне ако може судија, који живи у срцу народа као и ових редака, којп је срцем и душом рад да му народ стигне и обиђе суседе своје друге народности, алИ то на жалост не иде скоро никако, тако да у бригу баца све озбиљне прегаоце који у тај рад сву науку и речитост своју улажу. Но могућству обележене су овде прилике у којима се кретало васпитање женскиња у нас за пређашњих година. Са.мо стање није толико лоше према тадањим оскудним околностима, и према општем узвику, немамо школа за женску младеж. Но тим је лошија сведоцба по данашње школско стање, што те исте прилике с врло малом разликом и данас постоје. (Наставиће се.) 0 ШОВА&У ЉУБШ У Ш. ШКОЛИ (Свршетак.) Ко хоће да негује у деци љубав, ирама Богу у људима, ваља најпре и сам да је има, јер само тако може постизавати оно што хоће. Ако учитељ има љубави према деци, ако је побожан и деца ће имати љубави према њему и биће побожна. Човек и нехотице својим радом открива своје срце другима; никако није потре-