Школски лист

— 104 —

три сталежа женскиња по своме образовању. А то су ови : један је, који своје образовање развија на основици туђинских особина, трудећи се да гато више упије у себе онаких појединости, у којиша тоне људско друштво светских салона. Други је, који школом, читањем и честитим домаћим васпитањем, развије образовање своје већином на основици својих народних особина ; а треки је, који нити се развија нити назадује, него увек на једној површини стоји, пун незнања и предрасуда, али и са изванредним склоностима за здраво даље васпитање, само што још нисмо дотле дошли да те склоносги разбудимо. Први поменути део регрутује се из кругова наше највише интелигенције. И од тога дела, ми нити имамо, нити кемо имати користи. а да нисмо имали, то сведоче оне многе иородице, које су већ скоро изгубљене за Сриство. А неке н ако се још — као — држе, иду већ путем да им Сриство туђе постане. Други део сачињава свеколико женскиње, од занатлијства па горе до највиших кругова интелигенције. Овај део језгра је управо, и он персониФИкује интелигенцију народа у нас. Овај део женскиња васпитавао се већином читањем разноврсних књига, те уз много читање, а уз то измењивањем мисли са образованим мушким'светом, могао је у толико да напредује, да су из њега изилазиле на среду по неке личности и са својим умним радовима на књнжевном пољу. Да је од овако свестрано начитаних и ако не у свакој струци темељно изображених женскиња, велика добит по наше друштво, о томе сумње нема, шта више могло би се у неким приликама рећи : да је тај начин васпитања учинио доста пута боље успехе, него монотоно седење у скамији и нреживање какве Формуле да ти се већ у тугу зада. Трећи део женскиња, јесу кћери нашег ратарског сталежа, које после оно мало основне наставе, не долазе већином после у животу своме ни близо каквој науци, и тек ако им од све основне науке остане да знају записати своје име или мало што више, а пређашњих година није тога било. Овај део женскиња сачињава од целог броја највећи ироценат. Ово је језгра српских матера и те све српске мајке немају никаква васпитања, те према томе неће ни своју децу знати ни моћи васпитати у домаћем кругу, а по захтевима иоле напреднијег данашњег друштва, све уз склад српских особина. Матерама оног народа, који је у свако доба умео стати на бедем народне свести и самопрегоревањем одбити сваки напа-