Школски лист

просветним иршшкама, мора бити једна од првих брига, како ће будућим матерама дати богата извора, из којега ће црпети, знања и усгалаштва, да тим задоје своју децу, будући српски народ, који мора бити спреман за будућа времена, а прекањен у снази науци и усталаштву. * Било је времена, кад су српске матере, у тихом пристаништу мира и љубави одгајале „на преслици и десници руци српском народу тиће, и благом речи упућивале их на целомудрен живот, добрим примером предходиле, да створе од своје деце узоре у врлинама и чистотама душевним, те да из тог тихог пристаништа излете соколови, који ће кроз бурно олује (општег) комешаја, својим крилима чврсто просецати зрак и дизати се у висину, да светле као изабране звезде путевође своме роду; али „борило се па се уморило", времена су та прошла и ми стојимо на чудном раскршћу, на раскршћу зампшљене и до сад невиђене олује и тихог, а по значењу своме огромног рада. Ми морамо прибећи овом последњем, те пре него ико рећи с песником : „Пушку на клин, мач у ток", „ оштро аеро, бистар ум сад г/^арује- 1 . Не будемо ли с тиме рачунали, нема нас, изгубићемо се у оиштем шаренилу друштвеног кретања, а у таким приликама неће нас очувати оно мало наше интелигенције, него свестан за свеје светиње одушевљен и разумом народ. Што је ватри огњиште, народу је жена мати. Удесите огњиште нека ватра бујно горе ! Песничке реФлексије настрано звуче према хладним захтевима педагогије и реалнијег васпитања, те према томе започећемо онај ред, који је и понудио ово перо, да изложи на артију мисли једног усамљеног васпитача, који годинама већ тражи и мисли, неће ли бити овај пут бољи од онога, али никако још да узвикне: хеурека! а тешко да ће и узпикнути. Јер су чудни пути, којима се граде. А још чуднији, којима греде дрогрес целог друштва људског, а посепце, којима греде реалност у васпитању. Док није било у нас завода за даље женске образовање, васпитале се наше женскиње већином читањем, а тим се и данас васпитају оне, које не имају средстава да подмире све школске трошкове. Такав начин васпитања, био је од доета великог утицаја по изображење душе. и срца, да се не рекне, е је био може бити од веће користи, него данашње по калупу удешено учење. Но код нас је у опште постојало, а и сад крај васпитних завода постоји