Школски лист

— 108 —

још и несхваћање праве вредности неговања љубави и од самих шк. радлика. И баш зато, наше нар. школе далеко виШе обраћају пажње настави него васпитању. Ми тежимо да дамо деци што-више корисног знања, да што боље развијемо силе и моћи духа њихова, а кад хоћемо да одговоримо педагогичном начелу, настава ваља да васпита, ми научимо нашу децу, да изговоре коју пословицу, које правило за живот, па мислимо, — е сад је све учињено. Дисциплина нам је у највише прилика или гвоздена, или — лабава: таковом се пак дисциплином никада не може у деци будити, развијати и неговати љубав. Време је да и овде наша нар. школа учини корак напред, као што је до данас показала, да она то уме чинити. Да то пак буде, не треба очекивати бољи дух времена, не треба чекати с поља помоћи, него ваља да учитељи учине на том пољу свога рада, што више могу и ствар се мора на боље окренути. Нар. школа не може све сама учинити: да се љубав у народу одомаћи, ваља да је припомогну сви чиниоци човечјег унапре■ђпвања. Али, ако школа хоће да учини оно што је дужна чинити, она не треба да малаксава, те да се извињује : нашто да школа оно и постизава, што ће друштво и тако покварити ! — Ако нар. школа не може све учинити, ипак она може много постићи, само кад својски на то настоји. Не могу т , а да овде на завршетку свога чланка не речем још и следеће у прилог разјашњења важности или је љубав има у животу човечјем: Љубав чини човека не само добрим и срећним, узвишеним и племенитим, него га она чини и — човеком. Осим извора све љубави Бога, и осим људи, — има ли још ко љубави ? — Није на ино, него се мора рећи : човек без љубави и није — човек. Из љубави се ствара знање и вештина; из љубави иостоје религијозност, морал, карактер, из љубави излази слога и мир, сила и моћ, из љубави пониче — све узвишено и племенито што само човек постићи може. За то, негујмо љубав ! — .... „без љубави, — ништа сам!" —

Т. МарјановиЂ.