Школски лист

— 132 —

опдашњо учитељске школе ови дпадесетпетогодишљи учител.и и учитељице : 1. Ангедина Ракићка, 2. СоФија Јоргосићка, 3. Мита Нешковић, 4. Бељко Петровић, 5. Ника Николић, 6. Јован Жунански, 7. Јован Канурнћ, 8. Јован Нунић, 9. Авакум Травањ и 10. Ст. Арсеновић, где их сазивач Вељко Петровић поздрави са добродошлицом; разложи им укратко значај састанка овог, којом се нриликом лепо захвали нрисутнима на доласку, али уједно није могао пропустити а да од себе не да израза и жалењу што се нису и остали другови својим доласком одазвали, а особито они, који су обећали да ће доћи. Иза овог поздрава прочита нрограм у целости, кога је нре јодног дана нриређивачки одбор склопио и кога је овај скун једногласно примио и одма почео да га и извађа, по чему : 11'рво, сви корноративно оду у св. храм на молитву, да благодаре Богу на милости, којом их је до данашњега дана одржао здраве и крепке умом и телом да су могли но одређеним им силама нослужити своме милом народу и својој драгој школи, којој су цео свој живот посветили ; уједно су се помолили Свевишњом и запросили снаге и моћи, да и надаље, колико им је века одредио могу истом том стазом грести којом до данас гредоше. На ^злагодарењу чинодјејствовао је у одсуству најпреч. г. нроте, овдашњи иарох преч. г. Никола Кирјак, а појали су признати и чувени појци Вељко Петровић и Авакум Травањ. Лруго но нрограму, саставише и нотписашо сви поздрав на Њогову, Светост српског патријарха господина Георгија Бранковића, као највишој ноглавици овострано цркве и школе наше, као и своме некадањем директору на ис-тој учитељској школи чију успомену после 25 година данашњим даном славе. Поздрав садржи у себи израз највеће оданостн, верности и нокорности просећи уз то св. натријаршески благослов. Поздрав је отнрављен телеграФским путем на Н>ег. Светост. корпоративно учинише своје подворење некадањем им нроФесору а сада управитељу и прист. гл. шк. реФсренту високоученом г. Николи 1). Вукићевићу. У његовом га је дому вјзло лепим речима поздравио у име свију благородни г. Мита Нешковић краљ. школ. надзорник у Беловару, изразив му захвалност као некадањем им учитељу на труду п бризи који јо полагао око њих трудеЈш се свим силама својим, желећи да срнству што боље, спремније и нримерна владања учитеље васпита н нружи. Говорник није пронустио а да не спомене и не сети се и оних великих заслуга, које је он школи, учитељству срнском и срнском народу учпнио, због чега му ће благодарни синови увек благодарни и бити. Сви га поздравише с-а громко живио ! На поздрав овај одговорио је г. Вукићевић тронутим речима, нуним највећег осећања и милим узбуђењем изразив своју велику радост што види у евојим старијим }јацпма израз благодарности ученика према учитељу своме, ту види јемства, да ће подмладак из руку такових учитеља изаћи потнуно однегован и васпитан у духу наше миле народности и драгог нам језика, подмладак од такових учитеља заиста ће, вели, бити обогаћен врлинама : учтивости, ношто' вања,, нристојности, благодарности, који ће мир и љубав имати међу собом, јер су са миром н љубављу и васнитани. По том нристуни свима и најискреније се ижљуби с њима. Присутни су га учитеги на завршетку говора,