Школски лист

— 128 —

Двадесет и једну годину проживио је св. Сава у св. Гори, на извору хришћанске науке, живећи строг калуђерски живот и ириирављајући се за потоња велика дјела своја. Св. Гора бејаше у оно време сјајно сунце, које је грејало и оживљавало православље на балканскоме полуосгрову. Она бејаше средиште оновременога знања и уметности, учености и побожности православних народа. Св. Сави толико је омиљела св. Гора, да се никако не могаше од ње на пречац растати, ма колико да га је преклињао отац, да се врати у Србију. Шта више склони он свога оца Немању, да се одрече престола и да као калуђер дође у св. Гору. Видећи они, да Грци и Бугари, па чак и Руси имају овђе своје манастире и да најблагороднији синови ових народа долазе овамо, да одавде разасипљу светло и разгоне таму по својсму отачаству, одлучише и они на св. Гори подигнути српски манастир, да и у њихову отачаству засине нраво и истинито православље. Калуђери грчки противнше се томе, али византијски цар Алексије, иријатељ Немањин, даде им запуштени манастир Хилендар, кога они обилатом помоћи цара пријатеља и отачбине своје обнове и дивно украсе, да до дана данашњега поје божију славу. Пример св. Саве и Немање, који се одрекоше земаљске славе и скиптар заменише са камилавком, толико је утицао на ондашње Србе, да су из свих крајева српских побожне и племените душе долазиле у Хилендар, да послуже не само Господу Богу, него да буду од користи и своме отачаству ; да не проводе само испоснички живот него да буду и духовна светила своме народу. И Хиландарски кзлуђери бивају позније епископи, архиепископи и иатријарси српски, који у духу св. Саве шире и учвршћују у народу српско православље; дижу и зиђу цркве и школе; Хиландар дава српскоме народу учитеље и просветитеље, а уз остале чувене књижевнике и оца српске историје архиепискона Данила, те чувене дипломате српских царева и краљева. Да нпје св. Сава ништа друго учинио, вели г. Јагић, него што је овако славно и знаменито место подигао, остала би му ипак у нас усиомена неумрла; како ли истом што знамо, да је управо он и први српски књижевник тога знаменитога места. У Хиландару живљаше по више стотина српекпх калуђера, који су писали књнге за српске цркве и за српски народ, који су створили стару српску књижевност. Хиландар је највећа творница старосрпских књига; најлепше и најдрагоценије старосрпске књижевне старине