Школски лист

— 122 —

Србије, брига за потпуну независност државе његове не бејаше мања од старања око иравославља. 11о делој држави својој знђе дркве и манастире, требн и изгони из државе своје богомиле. Али радња Немањина око православља није имала онакога успеха, какова је он желио, јер епископи бејаху махом Грци, који нити су морали за просвету српскога народа нити су као странци због незнања језика могли имати утицаја на народ. Уза то узе Вукан НеманнК шуровати с папом, што је донело Србији велику невољу и готову пропаст. Није дакле чудо, што је српски народ доведен тиме у сумњу, стао се враћати богомилству и то тим јаче, што је наука богомилска била доста занимљива и што се у неколико сла гала са природом српскога народа а нарочито што су богомшш науку своју ширили народним језиком. С тога је српско православље узело јако посртати. Али Господ Бог даде Српс.тву рођенога сина његова, да на народноме основу подигие у народу своме истинско православље, које ће на веке трајати ; даде Српству нравога н истинскога учитеља и просветптеља; даде му св. Саву. П. Немања није знатан само тнме, што је од хетерогених елемената створио јединствену државу српску и иодизао у њој православље, пего је знатан и тиме, што је своју децу веома брижно васпитавао. Од све деце његове најмилији бејаше му најмлађи с.ин Гастко, којега је Господ Бог обдарио великима врлинама и својствима. Он се клонио свакога разкалашнога живљења и празних говора, веома је мрзио песме, које су биле кадре да ослабе душу ; био је благе нарави и љубазан према свакоме. Нарочито је поштовао калуђере а читање црквених књига п похађање свете службе божје бејаше му најмилије занимање. Чинило се, да није рођен од људн, но да је од Господа Бога послан на земљу. Обдарена такима врлинама хтедоше родитељи да буде наследник очев на великожупанском престолу, али таман кад хтедоше да га ожене, побегне у св. Гору, јер никада за свега свога века није тежио за светском славом него је вавек мислио о слави и напретку свога народа. Одлазак св. Саве у св. Гору учинио је силан утисак на српски народ, да су се многи јеретици повратили православљу, а у срцима правоверних ужеже се искра божија и све обузе страх божи. Потпомогао је дакле Сава Немању у његову подизању православља.