Школски лист

— 142 —

Сутрадан на торжественој литургији спасовској метне св. Сава краљевску круну на главу Стеванову и помаза га св. миром на краљество, да се отселе назива „самодржавни господин Стеван краљ." Два дана бејаше општенародно весеље и тек трећи дан разиђоше се и господа и сељаци кућама својима ојачани новом славом својом. У. Велика су дјела, која је св. Сава учинио своме отачаству ; измирио је завађену браћу и повратио живот српској држави, извојевао је самосвојност српске цркве и обукао је државу српску у сјајну одору краљевску. Дао је дакле јаке подупорње, који ће чврсто држати унутарњу и ваљску слободу п напредак српскога народа. Но то му још није било доста. Српскоме телу, које је тако дивно склопљен, требало је дати душу. 1Га то је св. Сава и учинио. II као архиешгокоп обилазио је српску краљевину учећи и упућујуЉи. Епископе и остала свештена лица скупљао је око себе, те је понављао ш њима Христову науку, поучавао их а где је требало и налагао им, да тачно врше дужности свога позива. Велику је бригу обратио јеретицима, којих је још доста било а међу њима нарочито властела. Благим поступањем и неодољивом снагом речи своје многе је обратио православљу. У томе му је много помагао и краљ Стеван, јер властелу-јеретике, који су се повратили православљу, пазила су и даривала обадва брата а оне, који су остали тврдокорни, проклињали су и изгонили из своје земље. Властелу и богатије људе упућиваше, да не буду поносити, да се не уздају у своје богаство, које изчезава, него да се уздају у Бога, да се богате добрима делима, да буду благи и милостиви напрам свакоме, нарочито напрам сиромашној браћи својој, јер су пред Богом сви једнаки. Војнике учаше, да се клоне сувишне кавге и неправедних дела; народ упућиваше да ради добра и корисна дела. Све пак утврђиваше у православљу и у све усађиваш^ љубав напрам ономе, што је лепо, добро и племенито, што и богату и сиромаху даје среће и задовољства и што развија не само личност него још више цело друштво. Тако је сурове и неваљале обичаје чупао и требио из српскога народа а место њих заводио благе и питоме обичаје, којима се Срби и дан данас ионосе и одликују. Највећу пажњу и највеће старање обратпо је св. Сава манастирима, јер су они били једини просветнп заводи онога времена и