Школски лист

— 148 —

расадници оновремене хришћанске и народне просвете. Уставе и обичаје, које је на путовањима својима видео у православним земљама на истоку и за које је знао да ће бити од користи његовом отачаству, увађао је у све цркве и манастире српске. Строго је ишао на то да калуђери тачно врше своје обвезности а старао се уједно да се развије узајамна и искрена љубав и браство измегђу народа с једне а калуђера и свештенства с друге стране. То је постигао тим лакше, што српски калуђери нису имали одвојену монашку заједницу као другђе. Они су никли у народу, па су радили и живили за народ, долазили су врло често у дотицај са народом. Од старих српских манастира учинио је св. Сава оно, што су данас ниже и више школе, што су данас разноврсни културни заводи и друштва. Па су манастири српски имали голему културну важност за сриски народ. Из њих је истицало све унутарње развиће српскога народа. Они су биле сјајне звезде, које су водиле Србина по свима тешкима путевима животнима. Манастири и народ српски бејаху као два Фактора, који један без другога не могаше никако остати. И оба су се натјецала, који ће коме више добра учинити. Краљеви и цареви српски, велики поборници православља, бољари па и сам народ надмећу се, ко ће већи и лепши манастир подигнути, ту највећу задужбину на овоме свету. Па не само да су градили велељепне манастире него су их обезбедили од сваке оскудице прилажући им богате дарове, да се калуђери тим лакше могу посветити великој задаћи својој, просвети народној. И српскима калуђерима служи на велику част и дику, што су вољно и савесно ступали стопама великога учитеља св. Саве. Старањем св. Саве посестрила се црква у исто доба и са државом српском, те се и данас одликује не само својим чистим народним духом него и њежним политичким осећајем. Српско се свештенство, вели Мајков, одликовало тим, што је смерно, што није марило за корист, што је са свим било одано вери, што је добро разумевало своја права а и своје дужности и што се свагда слагало са врховном влашћу и с народом. Свештенство је без престанка радило о добру свога народа с једне стране помажући државној власти у добрим наредбама њезиним, будно стражарећи да вуци одкуд не навале на стадо њихово, вазда стојећи на бранику слоге и љубави а на другој страни просвештаваше народ истином вером и његоваше у народу ону силну љубав к вери, која с љубављу