Школски лист

— 174 —

не одготшра захтеву тачнбсти и свестном раду. Такав учитељ губи поштовањо н углед међу народом и међу својом властитом децом. Може ли бити напретка у школи где је учитељ неморалног владања, где учитељ небрежљиво врши своје школске и васпитатељске дужности, где се учитељ што је на жалост. највећа мана— свађа са свешгеником, где учитељ прави партаје, где се учитељ дружи са неваљалим друштвом ? Не може ! Све што чини учитељ. чине то и деца на и народ, како се влада учитељ, онако и ученици. Наше старе иредке је веселило и челичило у. правој моралпој и религиозној свести примерно владање учитељево. Учитељу ! Твоје звање, твој рад треба да ти се мили и треба да ти је ова жеља још од детињства у срцу усађена. Ти се примаш рада онаког истог, као што се вредни баштован ирими велике баште у којој да засади воћке младице, да их негује, чисти, подрезује и залива како би из њих онаке воћке израсле, које ће лепа илода давати и баштовану и оном који му је дао да засади. Учитељско звање треба да ти је од Бога дато, треба да ти приличи, да осећаш љубав према своме позиву, јер ћеш само тако без бриге засладити горке дане твог учитељског живота.

ДУЖНОСТЕ ДШЈЕ И КАКО ДА СЕ ДЕЦА РАДО НА 1Ш НАВИКНУ. Основатељ данашње школе Коменски, који се још у оно мутно доба свом снагом и одушевлењем борио за напредак школски, живо је изговорио непобитну истину. Он вели : „И кад би смо поуздано знали да ћемо дуго живити ипак би образовање ваљало рано да почне, јер живот треба да се проведе не у учењу, него у раду. Мора се дакле што раније по.чети с' упућивањем к дужностима живота, да не бисмо били принуђени, да свој живот завршимо пре него научимо да живимо као што ваља...." Упућивање к' дужностима живота осећало се као горућа потреба још у оно време па не мање и данас. Држава, поједине власти, зборови, удружења, породице и сваки човек, од највећег државника до најнижег грађанина има да врши неке извесне дужности па тако и деца. Између дужности дечије говорићемо овде о најважнијим дужностима : о дужностима сариКу Вога, својих родитсља, ближњег свога и између њих самих.