Школски лист

— 175 —

Ако се ове дужности радо и вољно чине, онда је и сигурност ујамчена да се изискивано савеено и извршнло ; ако ли се чини из морања или бојазни, онда јс извесно да се кроз немилу дужност увлачи у срце малишино : превара, упорност, лењост, немарност и друге зле склоности, због којих не може да буде ништа од свију добрих својстава ума. Из овога сз види колико је велика и узвишена дужност учитељу да децу навикне на корисне дужности. Дуо/сиости ирема Б>>гу да се вољно и савесно извршују како у млађем тако и у старијем добу човечијем, ваЂа у деци побудити и развијати религиозно чувствовање. Религиозно чувствовање јест она свест, коју ми имамо о бићу једнога свемогућега Бога, којије све створио, који све управља и све држи. Кад се религиозно чувствовање од природе находи у дечијем уму и срцу, потребно је да га учитељ одржи и развије ; а да учитељ одржи и развије религиозно чувствовање ваља увек да има на уму да његове речи и дела морају одговарати једно другом. Развијање религиозног чувствовања несме се у неким особитим лекцијама деци даватн већ редовитом радњом и обичајем у школи. Религиозно чувствовање, односно појмови о својству божаства развиће се тако : Ако се деци даје да пишу побожне одабране пзреке из Светог писма. Ако сваким даном приликом нарочито на часу катихизације — коју треба сваки учптељ да деци предаје, јер је то „ круна' његова узвишена рада — упути децу да се моле Богу пре и после спавања, пре и после сваког оброка — јела. Ако се деца навикну да се уз сваку молитву и за своје родитеље и своју родбину Богу иомоле; приповедајући им свечано и достојанствено како свемогући творац неба и земље милостиво даје нашим родитељима : живот, срећу и здравље. Ако се настојава да деца недељом и празником иду неизоставно у цркву. Ако у цркви при служби, вечерњу и јутрењу мирно и смерно стоје и на јектенија одговарајући складно поје, и ако се деци омили и школа и црква, а омилиће им се тако н црква и бого-