Школски лист

По кад је неслогом нашом слава наша па Косову иотавнила, и „Србин проништа у окови тешки", спуташе га наново и умни окови, он у место напредка стаде све то већма оназађивати, а то није ни чудо, јер тешко је сокоду летети са сломијени крили, тешко је напредовати духу, где је толо везано! У каквом је стању тада народ српски бпо, ево да пустимо иесника, који је вешто опевати умео' бедно стање нашег народа после пропасти наше славе. Он вели: „Од онога дана чемернога, „Кад је српско пропануло царство „Па Косову пољу јадовиту, „Србин трпље муке свакојаке, „И пропишта у огсовп тешки. „Све што му је најмилије било, „Већ љегово смело бити није. „Нигде мира за Србина нема, „Нигде сганка, нит' весела данка! „Код својега толикога блага, „Србнн поста убого сироче! „Место паса свилена и сјајна, „Липовом се ликом опасао, „Место тбка сребрних и златних, „Лед угрудван прса му нокрива „Место дома и дворова лепих „По гудура србин се пребија „Место цркве и храмова тајних, „Што 'но Срби Богу подизали, „Студен камен у пеКини хладној, „Беше олтар српским молитвама. „Све процвиље у невољи тешкој, „Све проклиње дан рођења свога, „Што животу живота му нема. „Тако Србин у окови пишта, „А помоћи нп откуда нема! „У људма су срца салеђена, „Нико не зна шта су муке туђе. „Нема ува, да би јаде чуло, „Нема срца да би зажалило, „Нема душе, да с' одзове души, „Нема људи — да избаве људе!! —