Школски лист

— 10 —

По доста! — Док бедни народ наш тако јадио жшЈхаше, други сретнији нцроди, који слатке плодове мира уживаше, одмакоше далеко — Далеко у просвети. Кад је народу нашем дотужавала натња, пружао је своје сапутане руке, да се и он маши оружја физичног и моралног као средства, да дође до слободе Физичне и душевне, која човеку нриличи, нађоше се ссбични — назови образовани народн, који се за љубав своје корцсти удружише са душмани и тлачитељи српски, те не дадоше Србину дићи главе, него га називаху варварином, ваљда за то, што је муке нодносио, док су они мировалн п благодети нросвете и науке ужнвали; као што и оиет један славни песник о Црној Горц и Црногорцима вели: А х да виде свјета нуци остали, „Из низина, откуд вида нема, ,Дрст ов' славни непобјеђен игда, „ Врх Ловћена, што се к небу диже, „Иак да знаду, како немањ турска „Грдњем ждрјелом ирогутат га радећ' те крши зуб свој заман крши, „Ие бн троме прекрстнли руке, „Док ви за крст подносите муке, би аа то барбарим' ве звалу, ви мростс, док су опи саали." Прође вЈоемена доста, и околности се наше пзменуше, те поче и Србин св.у своју снагу поново -улагати, како да се докопа заставе са надпи С ом: „Слобода, просвета, знање и нанредак". Он не пожали нцчега на свету овом; нн завичаја, ни крви, ни живота, па ни матсзрцјалне жртве. Отрже се једна грана Српства, те остави милу постојбину, браћу и гробове отаца својих, да потражп бољега јемства I* животног и умног. Истина, да је предстража против душмана но~ве отачбине био, да је многу земљу — за којом му срце нигда жудгмо није — крвљу својом оросио, ио за то је ипак нешто и кориот*! имао. У овостраном се Српству почела појављивати варница н ауке и просвете, која је доцније и преко Саве н Дунава осталој браћи севнула, — и нашавши себи потребна горива, распламти ју, и душевно оживела, а још ненрестано н оживљава. По себи се разуме, да је морало и ту некога бити, _ који су жртве на олтар просвете принели, и којих ће име повесница, као добротвора свогса народа, златни слови забележити, и потомству на