Школски лист

11

вечиту уоиомену оставити. — Такова сјајна имена сијају у повесници нашој: неумрли архимандрит Рајић, највећи наш мудрац Доситије, и препородитељ српске књиге и писменице Бук СтеФ. Караџић, који су дубљином ума и виспреношћу духа св.ога народу своме користили. А шта да рекнем за оне добротворе рода сриског, који су земним благом, — оним благом, за које самртни највећма пријањају, са којим се најтеже раетају, — жртву и подпору свом роду принели, да се многи сиротан, но духом богат бар не изобрази и не развије? — Како би могао Србин да не сномене име Саве Текелије, највећег српског добротвора, а и многих других, међу којима у вечној узномени блиста и име нигданезаборављене „Матере сиротих и убогих", — име блаженене успомене госпође Баронице Ефимије Јовић, рођ. Јанковић. — Та нама је Старо-Бечејцима тек доброчннство њено врло добро познато. — Па онда, зар може ко од нас, а да не спомене име доброга ђуке Живкова, који је нз љубави према школи и народу, дом свој школи поклонио, ако је тим и најближу родбппу своју у неколико и омалио? — А зар се нико не сећа најновнјег родољуба и добротвора свога народа -— Госа. ђорђа илем. Чокнћа, — који је такође дом свој српској православно-црквеној општини ст. бечејској као задушбину оставио? — Све су то велике жртве, које те добре душе на олтар народа свога принеше, и са којих заелужују, да им се име од нас и потомства нашег са признањем спомиње. Напред је већ речено, да је просвета смештена у школе ; да је пак то тако, то су сви наунени и увиђавни људи давно изрекли и признали истину: да се образованост, просвета и свест једнога народа огледа у броју његових школа. — Поједини људи, а особито тела — као што оу општине, — који за напретком својих школа иду, заслужују сваку хвалу, јер су школе огледало свестп њихове. Свакога љубитеља напредка и просвете мора такови поступак њпхов зарадовати! — Но како мепе и моје сатруднике да не зарадује, кад видимо, да она општина, у којој и сами трудни посао обављамо, стоји прва скоро у целом Српству у свести и одушевљењу за просветом ? — Та зар то не доказује јасно жртва — принешена на олтар овога дивнога и вељељепног храма просвете ? — Иотражите и расиитивајте по целом овостраном Српству: да ли се још која српска православно-црквена општина са таким монументалним дел ш сопствености похвалити може? — Ја тврдим^