Школски лист

прпјатељском односу, тада је школа немоћна и овај посао извршавати. Ако дакле где који родитељи мисле, почем су дали своје дете у школу, то они немају више никакве бриге око васпигања, јако се варају. 1Га ако ипак пренебрегну ова Јсвој посао, тада учинише велику ногрешку која ће им се касније осветити. Само што, постнгие ли их за тим казна, не ће кривити сами себе већ опет школу и учитеља. Трећп Фактор васнитања јесте, свештеинк. Његов је задатак при васпнтању врло велик, а делање му нде у тр и правца као: према роднтељма, учитељу и деци. Према родитељма он је васпнтатељ, јер је позван да их изведе на нут истине, да их учи и приводи моралном животу. Он је, коме у свету дужност спада, опомињати родитеље, да су им деца највећи дар божији — поверенн талант — због чега ће једном на одговор позвани бити. Свештеннк, живећи са учитељем у лепом односу, унапређује рад овога, олакшава му терет, ако му је са својим угледом на помо!ш. Ако свештеник на се нрими, да упозна родптеље са потребом и значајношћу школе; ако нх увери, да своју децу могу поверити учитељу, јер он за бољитком њиховим тежи. Свештеник, ако се труди да пред родитељима достојанство учитеља на онај степен узвиси, који учнтељ усљед свог замапшог па и уморног рада и заслужује; тиме не само да му је терет доста знатно умалио, већ је чинио н у интерес своје личности. Јер ће учитељ из благодарности још са већом вољом и оданошћу подстицати децу па сваком кораку, не само к љубави према св. цркви, већ и према служитељима јој и тиме свештеникову популарност још већма утврдити. „Рука руку пере"... Учитељ п свештеник ваља да су у споразуму, да се поштују и један другоме да су одани и искрени, имајући свагда на уму да: ..ОопсогсПа геа рагуае огебсип!". Је ли иак однос између њих противан, то н поред пајвепе ревности обојице, ипак им је труд безуспешан; јер свет, нидећи раздор између њих, не поштује ни једнога онако, како би требало, а по томе и оне лепе говоре и савете, које им ови казују, ни у шта не узимају велеГш: „Нопа и учитељ препоручују слогу и љубав, а међу њима самима влада највеГш раздор". Од велике је замашностн делање свештеника према деци, особито ако им је вероучитељ, јер овде му се даде најбоља при-