Школски лист

слабости васцијелога нашога бића кроза све опасности, којима је изложено било ? Година је била за нас одлучна. Ми смо упознали захтијеве дјела, као што их иигда упознали нијесмо; ми смо упознали његову велику силу, као што је никада упознали нијесмо; ми смо осјећали нашу слабост, као што је нигда осјећали нијесмо. Готово да је жестина околности прогутала наш живот. Срества, којгша смо хтјели да помогнемо у положају, који је надилазио наше снаге, још су повећала зло. Вјечити застор нека застре човјечност у нашем дјелању. Први све^ани час ове године нека буде посвећен благодарности, коју смо дужни избавитељу нашега дјела, оцу нашега живота, коју смо дужни вјечитом извору сваке светиње, свакога добра, које се налази у нашем удружењу. Ја ћу да му захвалим ; хоћу да се повратим у себе; хоћу да упознам, како сам мало вриједан његове доброте; колико сам мало вриједан тога, што је сиасао дјело мога живота. Благи Боже, колико само док се започне! Оче небески, колике ми дужносги налаже и сама помисао на моје дјело! Једва себи могу да замислим величину ових дужности. Мора ме обузети страх и стид, кад помпслим, шта од мене захтијева вјера, човјечанство и глас мога дома, у коме као да се губе моји млађи. Шта сам учинио, кад сам примио све обвезе на себе ? Гробу близо, мира требајуки више него икада, нреслаб за свакодневно, немиран скоро код сваке згоде, неопрезан скоро при свакој опасности, несмотрен при свакој скоро накани, невјешт, неспретан и неприкладан скоро у свачем, што сам требао да започнем и чиме да управљам, видим да сам код вас бачен у положаје, који захтијевају већи мир, већу опрезност, дубље размишљање те већу вјештину и окретност, но што је требало икоје човјечије дјело. За све то нисам имао друге .спреме до своје љубави и до своје слутње о могућем добру, која ме никад остављала није. Али љубав ову и слутњу ову за моје дјело нијесу потпомагале саразмјерне унутарње снаге ни саразмјерна вањска срества. Годинама је тако било мом предузећу. Ипак није било моје предузеће ; ја нијесам тражио, што сам нашао ; нијесам иознавао море, у које сам требао да запливам, јер сам се бацио у ријеку, која је утицала у то море. Није ово моје дјело, на ком радим; нијесам ја ово започео, што се око мене ради; ја не довршујем, што нисам започео. Окружен сам доброчинствима судбине, којима сада сама судбина управља; окружен сам божанственим доброчинствима, којима управља сам Бог; окружен сам људима, пријатељима, које ми је